Veliki broj ljudi u dijaspori ozbiljno je razočaran i zabrinut što demokratsko-patriotski blok nije mogao ili želeo da se ujedini. Nisu mogli da preuzmu državotornu obavezu „ne stranka, nego nacija“ bar za ovo prvo i i kritično vreme za opstanak nacije i države. I onda da samopregorno, postojano i racionalno u datim domaćim i spoljnopolitičkim uslovima svesrdno prionu na posao izgradnje nove srpske moderne države i moralnog društva - komentariše formiranje nove Vlade Srbije u intervjuu za „Blic nedelje“ Miroslav - Majkl Đorđević, srpski lobista i osnivač Srpske kancelarije u Vašingtonu.

Šta, po vašem mišljenju, treba da budu prioriteti i prvi potezi nove vlade?
- Oni su jasni. Budućnost Srbije se osniva na njihovom pravilnom i hitnom rešavanju, a to su: bela kuga, napredak privrede , spoljnopolitički odnosi i državna administracija i uređenje, što uključuje policiju, vojsku, sudove, birokratiju, korupciju i kriminal. Za svaki ovaj makroproblem, Vlada bi morala da bez odlaganja uspostavi vanstranačke ekspertske timove koji bi razradili dugoročne strategije i svakodnevno radili na njihovom rešavanju. U ova državotvorna rešenja tih problema dijaspora bi morala da bude uključena iskreno i predano. Ona ima znanje i iskustvo. Ima priznate eksperte i sredstva. Što je izuzetno značajno, ona ima zapadnu perspektivu, razumevanje i često vidi probleme objektivnije nego matica.

Kako može dijaspora da pomogne Srbiji i da se aktivnije uključi u njen politički život? Koje aktuelne projekte dijaspore biste izdvojili kao najvažnije?
- Bar tri miliona Srba živi danas u rasejanju. Dijaspora je neotuđivi i organski deo srpskog naroda. Ona ima značajan intelektualni i finansijski kapital. Dijaspora je već uključena ekonomski, jer ona, po izveštajima NBS, šalje oko pet milijardi dolara godišnje u maticu. Ključ je povratiti poverenje dijaspore u maticu i pošteno i iskreno otvoriti vrata za ulaganje. Oni svakako treba da imaju ključnu ulogu u lobiranju i stvaranju novog i tačnijeg državno-nacionalnog imidža u inostranstvu. Druge dimenzije su istorijske, emocionalne, kulturne, intelektualne, etičke, ekonomsko-finansijske i političke. U svakom od ovih polja dijaspora bi mogla mnogo da pomogne na razne načine. Međutim, žalosna činjenica ostaje da se od dolaska Tita na vlast do danas vlast prema matici ponašala daleko više kao maćeha nego kao majka. Volju za promenu ovih loših odnosa mora da ima vladajuća elita. Narod to želi. Ispitivanja javnog mnjenja koja je u nekoliko navrata u prošlosti učinio Medium Index uvek su pokazivala da narod želi da se dijaspora uključi u sve tokove života matice. I to sa velikom većinom, negde između 60 i 70 odsto upitanih. Mora da se nađe ta volja i pravi način da se premoste provalije prošlosti.

Koliko se menja slika Srbije i SAD?
- Ne menja se. Postoji ustoličeni loš imidž, koji, naravno, srpski protivnici i dalje održavaju. Evo vam konkretnog primera. Država Virdžinija je nedavno, u novom programu socijalnih studija, označila Srbe kao primer modernog genocida. Drugim rečima, kao genocidni narod. To je primetila osoba srpskog porekla iz prosvetnih vlasti i uspela je da se tako nešto izbaci iz programa. Nijedna vlada u Srbiji od 1988. do danas nije učinila nešto osnovno - nije zaposlila jednu jaku firmu za javne odnose i informacije i drugu za lobiranje u Vašingtonu. To je bio i ostaje katastrofalan i neodgovoran stav. Nijedna vlada nije pogledala ozbiljno i analizirala model uspešnih aktivnosti drugih zemalja u ovom izuzetno važnom geostrateškom polju. Na primer, Grčka je dobar model u Americi za nas. Žao mi je što moram da kažem da su Hrvati i Albanci takođe dobri primeri uspešnog lobiranja. Naravno, za uspeh treba imati dobre odnose sa dijasporom. Mi taj odnos nikada nismo imali niti ga imamo.

S kakvim teškoćama ste suočeni u lobiranju za srpske interese u SAD?
- Pored prethodno spomenutog katastrofalnog državnog propusta da se organizuje informacioni-lobistički front ovde u Americi, i dan-danas postoji jedan težak problem. Naime, srpski nacionalni i geopolitički interesi nisu bili definisani pre i u toku raspada Jugoslavije. Nisu ni danas. Mi smo ovde čekali neko objašnjenje gde srpski državni brod plovi i u koju luku želi da stigne. Naravno, bilo je tu krilatica kao „svi Srbi u jednoj državi“ ili „granice Srbije su gde su srpski grobovi“ i tome slično. To su parole koje su bile konfuzne za Ameriku i koje su drugi, srpski neprijatelji objašnjavali Vašingtonu iz svoje perspektive. To nikako nije državotvorna strategija. Na parolama se ne gradi odnos sa najmoćnijom i jedinom svetskom silom na toj epohalnoj raskrsnici svetske istorije koja je bila decenija 90-ih.

Ima li mogućnosti da Vašington podrži nove pregovore o Kosovu, s obzirom na to da je već priznao njegovu jednostrano proglašenu nezavisnost?
- Ako se Srbi i Albanci dogovore da pregovaraju, Amerika neće smetati. I verujem da će Vašington, šta god da se u tom slučaju dogovori, to podržati.

U saopštenju Ministarstva za dijasporu navodi se da je Srećković na sastanku sa predstavnicima Kongresa srpskog ujedinjenja naglasio da je izuzetno važno da se potencijal naših firmi i IT stručnjaka iskoristi na pravi način i dodao da će u narednom periodu Ministarstvo biti aktivno uključeno u pronalaženje vodećih firmi iz Srbije.

Sastanku su prisustvovali državni sekretar Ministarstva Miodrag Jakšić, direktor predstavništva Kongresa srpskog ujedinjenja u Beogradu Slavka Drašković, predsednik Kongresa u Ilinoisu Ljiljana Naprtom i potpredsednik Kongresa u Čikagu i vođa projekta “US-Serbia IT summit” Zoran Golubović.

Projekat “US-Serbia IT summit”, koji realizuje Kongres srpskog ujedinjenja, u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu i Ministarstvom za telekomunikacije i informatičko društvo, planiran je za sredinu novembra organizovanjem konferencije u Čikagu, na kojoj bi bila predstavljena srpska IT ponuda.

Na konferenciji u Čikagu učestvovaće IT firme iz Srbije, relevantni univerziteti, organizacije i naši IT eksperti koji žive u dijaspori.

Domaće firme bi učešćem na konferenciji imale mogućnost da privuku investicije iz Amerike u Srbiju kroz autsorsing i povezivanje sa IT kompanijama u Americi, pri čemu bi ovim putem Srbija postala jedna od najvećih IT sila na Balkanu.

Na sastanku je postignut dogovor o nastavku saradnje između Ministarstva i Kongresa srpskog ujedinjenja, kao i podršci ovom značajnom projektu, kojim bi se olakšao povratak mnogobrojnih stručnjaka iz informacionih tehnologija u Srbiju, dodaje se u saopštenju.

“Овде у Америци имамо једну амбасаду у Вашингтону и два конзулата (Чикаго и Њујорк). Према успостављеној процедури, хиљаде Срба који живе на Западној обали морали би да путују у једно од тих места да гласају - што значи, два дана и једну ноћ у путу. Вероватно би издатак био око хиљаду евра за особу која хоће да гласа”, поручио је, пре неколико дана, Мирослав Мајкл Ђорђевић, председник Задужбине “Студеница”, и упитао како је могуће очекивати да ће тамо било ко гласати на изборима у Србији на овакав начин. Поводом остваривања изборног права наших људи у дијаспори огласила се и Мирјана Самарџија, председница Конгреса српског уједињења, из Сан Франциска, указујући на истоветан проблем, са местом гласања, али и на тешкоће у вези са обавештавањем, регистрацијом бирача у дијаспори и прекратким роком за пријављивање: “Када се све сабере, Србија одржава праксу која за ефекат има спречавање учествовањa дијаспоре у процесу гласања на било који сврсисходан начин, што крши дух закона који гарантује то право. Али, као и сви грађани демократских држава, и ми имамо одговорност да променимо ситуацију за коју сматрамо да се мора променити.”

Судећи само по овим ставовима представника Срба из расејања, огромна већина наших људи у дијаспори (процењује се да их има око три милиона), дакле, опет неће искористити своје изборно право. На то, уосталом, указују и егзактни подаци: иако је дошло до повећања броја уписаних из дијаспоре за предстојеће изборе (37.172, у односу на 31.300 бирача, колико је било за парламентарне изборе одржане у јануару 2007. године, а од којих је потом непуна трећина гласала), ипак то представља “кап у мору” у односу на гласачки потенцијал дијаспоре.

Зашто гласови дијаспоре неће - како тврди Славка Драшковић, извршни директор Канцеларије КСУ у Београду - много утицати на ове изборе? Поред чињенице да се одређени, свакако не незанемарљив, број људи одвојио од своје матице, они, и када желе да учествују у одлучивању у Србији, наилазе, према тврдњи Ђорђевића, на “затворена врата”.

Грађани Србије у дијаспори требало је, наиме, као и раније, да се пријаве за гласање амбасади или конзулату на чијој јурисдикцији живе, и то до 30. децембра. Морали су лично, факсом или електронском поштом да пошаљу своје податке - име, презиме, име једног родитеља, годину рођења, свој матични број, адресу последњег пребивалишта у Србији (или адресу последњег пребивалишта родитеља), као и садашњу адресу у иностранству и број (још увек) свог југословенског пасоша.

Неда Малетић, државни секретар у Министарству за дијаспору, слаже се са мишљењем које износи Самарџија да је рок за пријављивање био кратак, али је он условљен и тренутком расписивања избора, и наглашава да су асоцијације дијаспоре 28. децембра од Министарства за дијаспору добиле подсећање на то да рок за пријављивање истиче 30. децембра. Републичка изборна комисија прописује све изборне радње, па и начине обавештавања - одређени су, на пример, и медији и тв-канали преко којих ће дијаспора бити информисана, као и поступци државних органа. По овом основу, Министарство за дијаспору поставило је 18. децембра, чим га је примило, обавештење РИК-а на свој веб сајт, али је отишло и корак даље, и послало обавештење “у више од 70 медија дијаспоре”, а затим и бројним организацијама дијаспоре. - Заправо, свесни тога да постоји могућност да до многих људи не допре информација, управо због доба године које “качи” празнике, замолили смо и њих да додатно обавесте људе на територијама на којима се налазе о потреби да се дијаспора пријави да учествује на изборима - каже Малетић.

Имајући у виду чињеницу да Срби из Америке морају, како сами кажу, два дана да путују до гласачког места, треба рећи да је лично присуство на изборима прописано законом. - Многе земље су омогућиле својим грађанима да гласају поштом, а у Америци је чак могуће гласање и електронском поштом - указује Драшковићева и залаже се за флексибилније решење, како би убудуће што већи број Срба из расејања гласао.

Малетићева каже да је сада касно за промене кад је реч о изборима 20. јануара, а да је, да би се променило решење о личном гласању, потребна измена изборног закона. С тим у вези, Министарство је наручило једну студију, која је завршена крајем децембра.

Поводом тврдње из КСУ да не постоји добра евиденција о дијаспори, Малетићева објашњава да се они који се нису одјавили са своје адресе у Србији и пријавили неком конзулату, а таквих је, изгледа, много, и даље воде на бирачком месту у Србији. - Примарна последица тога за оне који живе у дијаспори јесте да не добију позив за изборе на адресу у иностранству, а секундарна последица јесте огроман број апстинената у Србији - каже и подсећа на то да је обично милион бирача који никада не изађу на изборе у Србији. Зашто? Па, многи од њих су физички у иностранству. Да би остварили своје бирачко право, људи из дијаспоре морају да буду пријављени у бирачки списак у Србији, али пријављивањем у Посебну евиденцију бирача у конзулатима они, заправо, кажу да су ван земље, и да желе да на изборима гласају у иностранству - додаје државни секретар.

Предвиђено је, иначе, да припадници српске дијаспоре гласају у оним конзулатима и амбасадама где се пријави најмање сто гласача. Постоји могућност да се гласа и ван ДКП, тамо где је, како смо чули, дијаспора боље организована и где постоје услови за гласање. Тако ће у Америци за ове изборе, поред три поменута места у конзулатима и Амбасади, бити отворено, сазнајемо, још једно бирачко место - у Лос Анђелесу, захваљујући управо иницијативи дијаспоре.

Ово је, иначе, четврти пут да дијаспора гласа. Први пут је имала право да се изјасни на председничким изборима 2004. године. Како то да проблеми у гласању дијаспоре нису до сада превазиђени? По свему судећи, потребно је да обе стране, и држава и представници Срба у расејању, ово питање озбиљније заједнички размотре, не само када се приближи неко гласање.

————————————————————————–

Одсутни, а нису

Политички аналитичар у Америци Обрад Кесић каже да се начин гласања у Америци разликује од државе до државе. У неким државама, Американци који су у дијаспори могу да гласају преко тзв. гласачког листића одсутних. У неким државама то своје право преко овог листића они могу да искористе чак неколико дана пред изборе и могу да гласају електронском поштом.

На наше питање да ли је било проблема са електронским гласањем, рецимо упада хакера у тај систем, одговара да није ништа чуо на ту тему, али истиче да “генерално има доста проблема са гласањем у одсуству”, јер се дешава да то право користе и особе које нису одсутне, рецимо у Чикагу. Говорили су да путују, а нека странка или кандидат би, заправо, купио од њих право на такво гласање. Дешавало се и да онај ко има листић за одсутне само испуни тај листић, а други гласа уместо њих.

Иако има доста случајева злоупотребе са оваквим правом, Кесић, ипак, истиче да, на овај начин, гласају многи пословни људи, они који су у војсци, али и студенти, сви они који не би имали прилику да гласају (јер нису и по неколико година у својој држави, мада су, наравно, у Америци) то могу да ураде на овај начин.

————————————————————————–

Најскупље у Црној Гори

У иностранству ће се гласати на 65 бирачких места. Осам је нових бирачких места. Она су у Лос Анђелесу, Загребу, Вуковару, Лисабону, Мадриду, Отави, Пекингу и Андријевици у Црној Гори.

Колико ће заиста коштати гласање у иностранству још није познато. Поређења ради, према предрачуну трошкова спровођења избора јануара 2007. гласање у дијаспори требало је да кошта око 200.000 евра. Рачунало се да ће највише пара бити потрошено на хотелски смештај, дневнице и превоз чланова бирачких одбора - нешто више од 100.000 евра. Занимљиво је да су те рачунице показивале да ће најскупље гласање бити у Црној Гори - више од 25.000 евра. За гласање у прекоокеански удаљеној Америци - око 8.000 евра.

————————————————————————–

Укупно 6.701.779 бирача у Србији

Републичка изборна комисија донела је јуче одлуку о измени укупног броја бирача и гласачких листића на председничким изборима, заказаним за 20. јануар.

Према јучерашњој одлуци РИК-а, укупан број бирача у Србији је 6.701.779, уместо 6.692.350 како је било одлучено 9. јануара.

Ту одлуку РИК је донео након усвајања приговора Покрета снага Србије о кршењу изборних права бирача у општинама Гора и упису три бирачка места у тој општини у Призренском округу - Враништа, Млике и Глобочица.

Представници РИК-а требало би данас да преузму изборни материјал за бирачка места у иностранству и доставе га Министарству спољних послова Србије, где ће чланови сталних бирачких места у иностранству добити инструкције о спровођењу гласачког поступка.

Према ранијој одлуци РИК-а, на бирачким местима у Великој Британији, Канади, Португалији и САД гласаће се 19. јануара од 7 до 20 часова, док ће се у осталим земљама гласати 20. јануара.

У иностранству ће бити отворено укупно 65 бирачких места у 36 држава.

Изборна ћутња почиње у поноћ између 17. и 18. јануара и завршава се у 20 сати 20. јануара.

Пред Србијом је европска перспектива, с могућношћу да у ЕУ уђе за пет година, и то је “централни приоритет Владе Србије” како би се “консолидовале демократске институције, постигло измирење са суседима, даље развијала економија, животни стандард достигао европски ниво и реформисала социјална заштита”, али је пред остварењем тих циљева “само још једна препрека, која прети свим достигнућима које је постигла наша обновљена демократија”.

Као таква препрека се испоставља статус Косова и Метохије, додао је, указавши да је Србија спремна да призна легитимна права тамошњих Албанаца да аутономно управљају својим пословима и да нуди “партнерство под заједничким кровом”. С тим да решење буде засновано на међународном праву, што значи да морају бити очувани територијални интегритет и суверенитет Србије, нагласио је Јеремић.

Он је, такође, сажето подсетио да је управо позивањем на међународно право, Београд одбацио предлоге Мартија Ахтисарија (за “међународно надзирану независност Косова”). Сада, кад у преговорима посредује тројка (ЕУ, САД и Русија) Београд и Приштина би могли, рекао је, да се усредсреде на постизање обострано прихватљивог решења, али “једино ако не буду постављени чврсти рокови” (а као такав негде помињу 10. децембар). Јер, орочавање дато у стилу “ако не буде договора, следи независност”, Приштину одвраћа од стварног преговарања. Стога је, сматра, у претходне три рунде преговора начињен само “мали напредак”.

Охрабрује, међутим, то што расте свест у све више држава о значају изградње “много прикладнијег преговарачког оквира за легитиман договор”, поручио је шеф дипломатије Србије. Изразио је при том и “умерени оптимизам” да “визионарство, храброст и одважност неопходни за постизање историјског компромиса између Срба и Албанаца” леже “мало испод површине” и чекају да буду искоришћени. Србија је спремна да буде искрени партнер у миру који би свима донео напредак”.

Текући скуп Конгреса српског уједињења унео је, иначе, новости у рад конвенције тако да је она сада била усредсређена на унапређивање сарадње америчких и српских институција у технологији и пољопривреди, рекла је за наш лист копредседавајућа Мирјана Самарџија. Потписан је, речено је, споразум о сарадњи Електротехничког факултета Универзитета Беркли, на чијем је челу професорка српског порекла Јасмина Вујић, и Београдског универзитета. Потписивању документа присуствовала је и министарка за дијаспору Милица Чубрило.

Славка Драшковић-Јовановић

Винари из Србије имаће прилику у октобру да отпутују у Калифорнију и посете тамошњу једну од најпознатијих виноградарских области у свету. Долине Напа и Сонома, у близини Сан Франциска, центар су калифорнијске производње вина која је данас у самом светском врху.

Конгрес српског уједињења годишњу скупштину одржава од 24. до 29. октобра у Сан Франциску, а пре овог највећег скупа људи из српске дијаспоре организоваће се и специјално образовно путовање за наше винара.

- Годишња скупштина Конгреса је догађај првог реда, јер је велики одзив изузетних група пословних људи српског порекла из Америке, Канаде, Европе и Аустралије. Надамо се да ћемо имати исто тако добар одзив наших домаћих стручњака из области винарства који ће пожелети да посредством наше организације и уз помоћ америчке амбасаде искористе ову јединствену прилику. Сматрамо да је изузетно важно за наше винаре да размене знања са америчким колегама и упознају се и са начином на који су они организовани. Oчекујемо велики одзив домаћих стручњака, али и представника виноградарских општина који се интересују за ово едукативно путовање - каже Славка Драшковић-Јовановић, директорка Београдске канцеларије КСУ.

Осим винара, на пут у Калифорнију спремају се и стручњаци електронске технологије, посебно из области компјутерских вештина који ће посетити чувену Силицијумску долину.

- У Силицијумској долини - истиче наша саговорница - имамо и наше бизнисмене који су у овом центру високих технологија отворили своје фирме и са успехом раде. Да поменем само нека имена: Ненад Вукичевић, Зоран Голубовић, Раша Божиновић и други. Они су познати и по томе што се залажу да Србија постане центар нових технологија на Балкану и раде на томе да за тај пројекат анимирају и велике америчке компаније.

Процена је да српска дијаспора поседује приближно шездесет милијарди долара штедње, а располаже са више од петсто милијарди долара капитала, што представља огроман економски потенцијал. Када се узму у обзир подаци из анкета који показују да више од 40 одсто Срба из дијаспоре жели да улаже у Србију, као и да су најзаинтересованији за улагања у мала и средња предузећа, онда је то свакако велики потенцијал. Како га искористити?

- Да подсетим, Народна банка Србије објавила је податак да дијаспора данас кроз званичне канале унесе у земљу око три милијарде евра годишње. Процењује се да укупно у матицу стигне у готовини око четири милијарде евра годишње. Зато треба системски радити на томе да се дијаспора економски приближи, да извор прихода из дијаспоре не буду само рођачке везе. Ми смо на том плану пре две године организовали прву промоцију српске привреде у САД на којој су се фирме из дијаспоре представиле матици, а прошле године је одржана и друга промоција у Чикагу - каже Славка Драшковић-Јовановић.

Драгољуб Стевановић

Пећ, Дечани, Грачаница - За оне који су макар једном посетили Косово и Метохију зидови су били и остали симбол овог краја. И док су их раније на својим имањима подизали албански домаћини, данас камени бедеми, као својеврсни симболи опстанка малобројног српског живља, ничу око две највеће српске светиње у Метохији, Пећке патријаршије и манастира Високи Дечани. Овдашњи људи искрено верују да их, у условима какви су сада, од албанских екстремиста могу заштитити само високи зидови и страна војска.

Игуманија Пећке патријаршије 84-годишња мати Февронија на питање гостију шта им је потребно, одговара:

- Имамо све, само се Богу молимо да нам се врати народ и да завршимо овај зид пре него што оду Италијани - вели монахиња која, иако више од пола века у овом манастиру, некадашњем седишту српских архиепископа, не памти теже дане за сестринство и народ који се окупља око светиње.

На питање председнице Конгреса српског уједињења из Вашингтона Јасмине Буланже како могу да помогну, старица мудро захтева да се од Американаца затражи да учине шта могу да нам се врати народ, јер је манастир жив само кад народ у њега долази, а “без народа нема ни манастира”.

Бедем, саздан од камена и висок два и по метра, лагано опасује средиште и духовно срце Српске православне цркве. Недостаје још неких 200 метара, али нема довољно новца да се тај посао заврши, па монахиње искрено брину. Спокојни су, веле, док је ту италијански батаљон Кфора, али их при помисли на време пре њиховог доласка обузима зебња. Стари и за одбрану ниски зид није спречавао албанске екстремисте да монахиње гађају камењем, вређају, вичу и добацују разне гадости. Тада су им уништили и рибњак, са око три тоне квалитетне рибе, што сестринство никад није успело да обнови.

У набавку одлазе под пратњом и то у - Србију, а ако им нешто зафали у свакодневном животу помаже им наш човек који добро говори албански, има аутомобил “безбедне регистрације” и може, истина такође с ризиком, да се креће у Пећи и околини. Лече их лекари из српских енклава, или монахиње под пратњом одлазе за Србију и Београд, јер је чак и за Албанце чиста лутрија да се предају у руке овдашњим лекарима који су медицинска знања стицали на студијама организованим по приватним кућама.

Зид око Пећке патријаршије сигурно неће решити све проблеме Срба у овом делу Метохије, али ће учврстити и сестринство и људе који долазе у манастир у уверењу да ће овде, како у свакој прилици истичу - остати.

Данас у Метохији има само неколико хиљада Срба, а у самој Пећи има 11 Срба у односу на 20.000 Албанаца, али се ипак у села, засеоке и предграђе Пећи Срби враћају. Један од једанаесторице оних који су се пре годину дана одважили да живе у граду вели да му је добро, јер је код своје куће, али је замолио да му не наводимо име. Као и други саговорници са којима смо се сретали и питали их како живе. На путу од Пећи до Приштине практично нема ниједне српске куће. Оно што је порушено било је српско, а међу тим рушевинама је и - једна црква.

- Када након легитимисања и провере уђете у манастир, ви сте заправо у једној прекрасној паралелној васиони, док је напољу ван зидина прави дармар. Живети у таквим условима, толико патити, одупирати се свему и показивати изузетно гостопримство представља прави подвиг сестринства Пећке патријаршије - сматра Јасмина Буланже, председница КСУ, која је на Космет дошла да би се уверила како се овде живи и то пренела члановима Српског кокуса, сенаторима, конгресменима, свима који од зида медијских манипулација не виде суровост живота српског живља.

Недалеко од овог ниче и велики дечански зид, са истим намерама и сврхом. Гради га исти мајстор, Албанац, што је према објашњењу домаћина безбедније и једино могуће, а до сада на његов рад нема примедби. Најважније је да се зид заврши.

- Високи Дечани и други манастири СПЦ на Косову и Метохији много значе народу. Зато је наш задатак да што боље обезбедимо манастир, да га економски ојачамо и максимално осамосталимо како бисмо могли да помажемо нашем народу. Некада је био обичај да народ помаже светињу, данас смо ми у ситуацији да морамо да помажемо нашим људима - вели владика Теодосије, игуман Великих Дечана, великодостојник који је учествовао у досадашњим преговорима о заштити културне баштине.

Високи Дечани је манастир који је највише нападан из артиљеријског оружја. Током сукоба овде су пале 23 гранате, само 17. марта шест, а последња 30. марта ове године. Зид би с једне стране требало да заштити изузетно вредну културну баштину, аутентичну цркву са иконостасом и изузетно наративно богатим фрескама, као и улазном капијом, све из 14. века, једну од последњих задужбина српске властеле тог доба када је српска држава била на врхунцу моћи. Ту су исцелитељске мошти Стефана Дечанског, оригинални престо цара Душана, све у свему, највећи и најочуванији храм немањићке Србије.

С друге стране, унутар манастирских зидина налази се прави мали град са солидним привредним активностима. Отац Данило, који је дипломирао сточарство, брине о пољопривреди, прави се добар сир, мед, вино са имања у Великој Хочи, раде иконописачка, дуборезачка и столарска радионица, има свега и влада савршен ред.

- У предграђе Пећи вратило се 20 људи, али немају економску перспективу. Са норвешком канцеларијом имплементирамо програме набавке пољопривредних машина, шпорета, фрижидера. Колико је важно да се заустави прича о статусу, толико је важно и да се не зауставе мере за заштиту Срба. Ако изгубимо наше светиње и наш народ оде, онда се поставља питање каква је сврха статуса. А они нас уцењују, сада смо као таоци - вели отац Сава.

Радивоје Петровић

Miroslav Majkl Đorđević, američki biznismen i osnivač Kongresa srpskog ujedinjenja, došao je u posetu Srbiji, između ostalog, kako bi učestvovao na okruglom stolu “Institucija zadužbinarstva u tradiciji srpskog naroda”. Inače, on je i predsednik Zadužbine “Studenica” iz San Franciska.

- Zadužbina “Studenica” je privatna zadužbina osnovana još 1993. godine. Osnovale su je tri srpske patriotske familije - porodice Vidaka Đelovića, Bora Vukovića i moja. Zašto? Zato što smo te 1993. godine verovali da je stipendiranje studenata najbolji i najbrži način da Srbija napreduje. Želeli smo da što pre iskujemo dvoje ili troje studenata koji će biti ozbiljni i koji će znanjem stečenim na zapadu doprineti srpskom društvu. Svake godine imamo oko 60 studenata koje stipendiramo.

- Ideja je bila da se ti ljudi vrate u Srbiju, ali to su tako talentovana deca, tako dobri stručnjaci da jednostavno nisu imali nikakvu budućnost u Srbiji. Iako je uslov za stipendiranje bio da se ti stručnjaci vrate, nažalost, nismo uspeli da je sprovedemo. “Studenica” je dala i ogroman broj donacija za informacije o Srbiji, naročito za vreme rata. Tako smo finansirali štampanje knjiga “Čudesne ikone Hilandara”, “Progon Srba i etničko čišćenje u Hrvatskoj 1991-1998″, “Kulturna istorija Srbije”…

Kako “Studenica” bira studente koje će stipendirati?

- Studenti koji žele stipendiju moraju da napišu molbe, a zatim se gledaju njihove ocene. To su uvek najbolji studenti, ali to nije dovoljno. Kako je selekcija striktna, ocenjujemo i njihove liderske sposobnosti, ljudske kvalitete, motivaciju…

- Ocenjuje se ceo čovek. Može neko da bude odličan student, da ima najbolje ocene, a da bude loš čovek. Od mojih mnogobrojnih napora i oranja po srpskoj njivi od 1989. godine, meni je jedna od najlepših nagrada kada dobijem pismo od studenta koji se zahvaljuje i kaže da bi njegov život bez “Studenice” bio potpuno drugačiji. To je velika nagrada.

Koliko je postojanje i rad zadužbina bitan za Srbe i srpsko društvo?

- U Americi ima 60.000 zadužbina koje godišnje daju 35 do 40 milijardi za stipendiranje raznih stvari. Neko može da kaže da je to normalno za jednu tako veliku zemlju, ali mnogo manje zemlje, poput Danske i Švedske, imaju možda 20.000 zadužbina. Zanimljivo je da je 95 odsto tih zadužbina u Americi privatno.

- Fondacija Bila Gejtsa trenutno je najveća sa 33 milijarde dolara, a ona će se povećati kada joj Voren Bafet, jedan od najvećih finansijera, doda 44 milijarde. Rokfeler fondacija je svojevremeno odigrala veliku ulogu za celu zapadnu civilizaciju, a predviđa se da će takvu ulogu imati i Gejtsova. Ne znam koliko u Srbiji ima zadužbina, ali i ove koje rade rade na potpuno drugačiji način od zadužbina na zapadu.

- Ne bih želeo da povredim nekog ko ovde radi, ali važno je da se osnuju privatni centar koji će se baviti dobrotvornim davanjem, bez političkih ambicija. Time bi se obnovile vrednosti koje je Srbija imala pre dolaska komunista na vlast. Ovde se taj duh zajedničkog života još nije razvio, zadužbine upravo pomažu da se taj duh zajedništva stvori i obnovi jer nesebično pomažu ljude. Srbiji je to potrebno jer će se kroz taj proces stvarati novi sistem vrednosti koji mi svakako nemamo ili, ako ga imamo, dobro se krije.

Rekli ste da je jedan od uslova za stipendiranje bio povratak mladih stručnjaka u Srbiju, ali da se taj plan izjalovio. Da li se neko od stipendista, ipak, vratio u Srbiju?

- Kako u Srbiji ljudi najbolje prepoznaju političare, jedan od naših stipendista bio je Vuk Jeremić. Ima još dosta njih, ali nije baš kako smo hteli i kako smo se nadali.

Da li to pokazuje da Srbija nije spremna da takvim stručnjacima pruži sve uslove za rad i dalje usavršavanje?

- Mladići i devojke koji završe škole u inostranstvu spremni su za dalje usavršavanje. Jedan naš mladić, na primer, imao je izvanredan uspeh na Univerzitetu tehnologije u Masačusestsu. Dečko je završio doktorat samo sa dve devetke, sve ostale ocene koje je dobio bile su desetke.

- Kada neko završi takav fakultet s najboljim uspehom, ima vrhunske mogućnosti, može da bira gde će da ide, ali za njega je bilo važno da nastavi usavršavanje. U Srbiji ne postoji laboratorija u kojoj bi mogao da radi to za šta se školovao i da dalje napreduje. Trebalo bi da se stvore institucije i da se ti ljudi dovode u Srbiju barem na nekoliko meseci, da mladim studentima drže predavanja i prenesu im svoja iskustva.

Stvaranjem Ministarstva za dijasporu napravljen je korak ka uspostavljanju bolje komunikacije između matice i rasejanja, ali čini se da to nije dovoljno, pogotovo ako se ima u vidu da se iz rasejanja u Srbiju svake godine slije oko četiri milijarde dolara. Zbog čega ta komunikacija nije dobra?

- To je misterija za mene. Ministar Vukčević je odličan i dobro radi svoj posao, ali nešto nije u redu. I za vreme Miloševića je postojala i danas postoji neka odbojnost prema dijaspori. Međutim, dijaspora je značajna za ovu zemlju. I ekonomski, i po znanju koje ima. Srbija ima bogatstvo, ali ga ne koristi.

- Deo problema je možda taj što Srbija nije mogla da uspostavi stabilnu vladu od 2000. godine. Kada političarima nad glavom stalno stoji mač i plaše se da će izgubiti sledeće izbore, koncentrišu se na ostanak. To se i na zapadu dešava. Ima mnogo teza u dijaspori, nevezano da li se sa njima slažem ili ne. U svakom slučaju, mnogi veruju i da je problem to što nasleđe komunizma nije očišćeno, a nekad je vođen rat protiv dijaspore.

- Nijedan od ovih razloga nije jedini. Jedan od problema jeste i što nijedan srpski predsednik, nijedan premijer nije prošao kroz Ameriku u kojoj živi veliki broj Srba, posetio te kolonije i rekao: “Mi vas volimo, želimo, hajde nešto da uradimo”. Niko nikad nije došao ni da razgovara s nama.

Nedavno je omogućeno Srbima u rasejanju da glasaju, ali odziv na glasanje bio je slab. Šta je razlog?

- Zakoni o glasanju su loše primljeni zato što je praktično nemoguće da glasate. Na primer, morao bih da putujem iz San Franciska u Čikago da bih ubacio listić u kutiju, a to košta oko 2.000 dolara, gubi se vreme. Ne ide to tako. Osim toga, nisu ni svi koji imaju pasoše na biračkim spiskovima.

- Važno je da dijaspora glasa jer je ona demokratski orijentisana. Mi ne moramo da izmišljamo neki novi sistem glasanja. Mnoge države to rade. Moja žena je poreklom iz Francuske i ima francuski pasoš i ona je mogla normalno da glasa u konzulatu. Naravno, Francuska ima konzulate u mnogim gradovima Amerike, a Srbija samo u Čikagu.

- Takođe, u mnogim državama je odnos prema dijaspori drugačiji. Nikola Sarkozi je, na primer, još pre početka predizborne kampanje otišao u London u kome postoji velika francuska kolonija i posetio dijasporu. Kad to može Sarkozi, zašto ne bi to uradio neki naš političar.

Često se govori da o neslozi među Srbima u rasejanju, a slozi među nekim drugim narodima kakvi su, na primer, Jevreji, Grci, Italijani… Kakav je zaista odnos u samoj dijaspori?

- Ima nesporazuma i među Jevrejima, Poljacima, Grcima… Ipak, kao i oni, i mi imamo zajedničke ideje i na njima treba graditi odnose, a ne na razlikama. Problem je to što se često govori o negativnim stvarima, a nikada o pozitivnim. Činjenica je da dijaspora nije uvek ujedinjena, ali to je normalno.

- Dijaspore obično odražavaju stanje u matici. Ipak, to ne znači da ne mogu da se nađu zajednički interesi, ali matica stvarno mora da bude ta koja će da kaže: “U redu, postoje razlike, ali one nisu važne, Srbija je važna”. Elita bi mogla da se spoji, ali potreban je napor. Mora da se vrati poverenje između matice i dijaspore, da se izgrade mostovi, ali oni moraju da budu dvosmerni. Šta je bilo, bilo je. Hajde da nađemo neki metod koji je ozbiljan. Ali na tome mora dosta da se radi, a mi smo u Srbiji nestrpljivi.

ZADUŽBINARSTVO

Na koji način bi trebalo obnoviti zadužbinarstvo u Srbiji?

- Srbija je imala velikih zadužbina, nekad je bila poznata po zadužbinarstvu. Zato je za nas iz inostranstva, pogotovo za ljude iz generacije mog oca, koji su odrasli na tim zadužbinama, velika nesreća što je komunistički sistem obezvredio filantropiju i konfiskovao veliki broj zadužbina. To je jedno pitanje koje bi nova vlada trebalo da pokrene. Gde su te zadužbine? Novca nema, ali ostale su zgrade, šume, polja… To bi trebalo vratiti zadužbinama.

PROBLEMI LOBIRANJA U AMERICI

Vi ste među prvima govorili o lobiranju za Srbiju u Americi i počeli da se time bavite. Koliko je ono bitno, pogotovo u trenutku kada se odlučuje o statusu Kosova i Metohije i koliko je Srbija propustila što nije ranije počela to da radi?

- Jedna stvar koju niko nije razumeo u Srbiji jeste da je lobiranje bitno, pogotovo je bilo bitno tokom ratova devedesetih godina. Ovde se govorilo: “Istina će da se sazna”. Ali ne može da se sazna, ako drugi neprestano govore laži, a mi ćutimo. I demokratska vlada kada je došla 2000. godine mogla je dosta toga da promeni u odnosu SAD prema Srbiji, ali nije. Šansa je propuštena.

Često čujem i danas kako ljudi govore da Srbi u Americi nisu ništa uradili, nisu lobirali. Nije tačno, lobirali smo, ali problem je što vi morate da znate zašto lobirate. Mi nismo imali pojma koja je srpska politika - da li Srbija želi republiku u Krajini, da li hoće da zadrži delove Bosne i Hercegovine, da li želi da guramo ugovor sa Tuđmanom u Karađorđevu… Mi nismo mogli da radimo u mraku, bez države koja nije želela da ima ikakve kontakte s nama. Ruke su nam bile svezane.

Na brifingu u Kongresu, povodom objavljivanja predloga Martija Ahtisarija o statusu Kosova, govorili su predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja Jasmina Teodor Bulanžer, profesor Stiven Majer, sa Nacionalnog univerziteta odbrane, i urednik časopisa “Nacionalni interes” Nikolas Gvozdev.

On se zapitao zašto je baš ove godine potrebno da se reši pitanje Kosova. Prisutnim članovima kabineta kongresmen je rekao da pravo pitanje glasi da li SAD žele da “potroše kredite” u SB UN oko Kosova, baš sada kada se zemlja suočava sa krupnijim pitanjima i kada je pomoć Rusije potrebna oko Irana.

Nekadašnji analitičar CIA za Balkan, sada profesor Nacionalnog univerziteta za odbranu Stiven Majer smatra da bi nametnuto rešenje za Kosovo vodilo novoj regionalnoj nestabilnosti i daljem udaljavanju Srba i Albanaca.

Direktor i predsednik Instituta za religiju i politiku Džozef Griboski smatra da bi Kosovo moglo da dobije status poput Portorika u okviru SAD:

- Portoriko ima punu unutrašnju autonomiju unutar suverene teritorije SAD. Predsednik je predsednik SAD, šef Vlade je izabrani guverner, postoje Predstavnički dom i Senat. Portoriko ima nadzor nad unutrašnjim poslovima, SAD kontroliše međudržavnu trgovinu, inostrane poslove, carinu, saobraćaj, imigraciju i emigraciju, državljanstvo, valutu, armiju, zakonodavstvo, sporazume, poštu.

Forin ofis je saopštio da je u Londonu održan “rutinski sastanak” Kontakt grupe na novou direktora sektora za Balkan ministarstava inostranih poslova šest zemalja članica tog tela, na kojem se raspravljalo o predlogu Martija Ahtisarija za budući status Kosova, ali da o skupu neće biti izdato bilo kakvo saopštenje za javnost. U zapadnim diplomatskim krugovima Tanjug nezvanično saznaje da sastanak nije doneo ništa novo i da nema promena u ranije poznatim pozicijama zemalja članica Kontakt grupe prema Ahtisarijevom predlogu da Kosovo dobije status međunarodno “nadgledane nezavisnosti”.

Londonski sastanak, poslednji skup Kontakt grupe uoči rasprave o Ahtisarijevom predlogu u Savetu bezbednosti, je, podseća se u tim krugovima, bio neka vrsta zamene za neuspeli američki pokušaj da se uoči rasprave u Savetu bezbednosti Kontakt grupa sastane na nivou političkih direktora ministarstava inostranih poslova. Britanske diplomate tvrde da je i dalje ‘ključni problem’ protivljenje Rusije nekim delovima Ahtisarijevog predloga.

Rusija je samo dan posle objavljivanja Ahtisarijevog predloga i uoči današnjeg sastanka u Londonu predložila da se pre rasprave o statusu Kosova organizuju posete delegacija zemalja članica Saveta bezbednosti Beogradu i Prištini kako bi se ustanovilo šta je stvarno urađeno od donošenja Rezolucije 1244. Nije, međutim, izvesna sudbina tog ruskog predloga a radio Bi-Bi-Si saznaje da su članice Saveta bezbednosti podeljene oko te ideje.

Putin: Rusija protiv nametanja scenarija za Kosovo

Predsednik Vladimir Putin izjavio je juče, u telefonskom razgovoru s američkim predsednikom DŽordžom Bušom, da je protiv nametanja scenarija o Kosovu koji bi bili neprihvatljivi za Beograd i Prištinu. “Povodom Kosova s ruske strane je potvrđen principijelan stav protiv nametanja stranama bilo kakvih scenarija, u korist pronalaženja takvog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i Beogradu i Prištini”, navodi se u saopštenju Kremlja.

Kokus: Preti egzodus Srba

Kopredsedavajući srpskog kokusa u američkom Kongresu Melisa Bin i Den Barton ocenili su u Vašingtonu da bi međunarodno nametanje rešenja za Kosovo izazvalo svojevrsnu humanitarnu katastrofu i masovno iseljavanje Srba iz njihovih domova. Na brifingu u Kongresu, povodom objavljivanja predloga Martija Ahtisarija o statusu Kosova, govorili su predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja Jasmina Teodor-Bulanžer, profesor Stiven Majer s Nacionalnog univerziteta odbrane, i urednik časopisa “Nacionalni interes” Nikolas Gvozdev, preneo je “Glas Amerike”.

Gvozdev je izjavio da, uz snažno zalaganje SAD, postoji mogućnost da Ahtisarijev plan bude usvojen u Savetu bezbednost, uprkos zamerkama Rusije i nekih evropskih zemalja, ali je postavio pitanje zbog čega Vašington želi da troši svoj uticaj na forsiranje kosovske nezavisnosti, koje podrazumeva kršenje Helsinške povelje, kada na raspolaganju postoji još niz drugih rešenja.

- Ako je cilj da se Kosovo brzo skloni s dnevnog reda, a SAD povuku s Balkana, to neće biti ostvarivo jer će američko prisustvo u regionu biti neophodno još godinama - smatra Gvozdev.
On je pozvao članove Kongresa da, u skladu sa svojim dužnostima i ovlašćenjima, predstavnicima administracije postave niz pitanja u vezi s nerazjašnjenim aspektima kosovskog problema i da ne prihvataju jednostrane i proizvoljne odgovore.

Analitičar Stiven Majer naveo je da bi usvajanje Ahtisarijevog predloga u SB i nametanje rešenja dovelo do novog udaljavanja srpske i albanske zajednice, pojačalo regionalnu nestabilnost i ukaljalo ugled zapadnih sila kao “nepristrasnih posrednika” u međunarodnim sporovima. On smatra da je potrebno održati nove pregovore, na kojima bi se razmotrila i mogućnost podele Kosova.
Jasmina Teodor-Bulanžer je pozvala SAD da ne podležu ucenama i pretnji nasilja albanskih separatističkih grupa na Kosovu i da obezbede nastavak pregovora Beograda i Prištine i podrže mladu demokratiju Srbije, kao dugogodišnjeg prijatelja i partnera SAD.

EU sprema novac nezavisnom Kosovu

Evropska unija će u petak pozvati svoje članice da pomognu ekonomiji Kosova tako što će u periodu od tri godine po dobijanju nezavisnosti Kosovu dati dve milijarde dolara, navodi se u internom izveštaju EU. Očekuje se da će SAD dati četvrtinu ukupne pomoći, ali će EU morati da radi na rekonstrukciji srpske provincije kada ona dobije nezavisnost u Savetu bezbednosti UN, navodi se u dokumentu.

U dokumentu, koji su sačinili visoki predstavnik EU Havijer Solana i evropski komesar Oli Ren, upozorava se na nerealna očekivanja brzog napretka na Kosovu posle dobijanja nezavisnosti. “Očekivanja lokalne populacije da će se životni uslovi poboljšati posle rešenja statusa su nerealistično visoka”, navodi se u izveštaju. Solana i Ren procenjuju da je za finansijsku pomoć Kosovu potrebno između 1,3 i 1,5 milijarda evra, koje će delimično pokriti zajednički fondovi EU, SAD, finansijske institucije i drugi donatori.

U BEOGRADU PREDSTAVLJEN MENTORSKI PROGRAM DIJASPORE IZ AMERIKE

Mentorski program srpske dijaspore iz Amerike predstavljen je juče u Beogradu, u prostorijama Ministarstva za dijasporu, a domaćin je bila beogradska kancelarija Kongresa srpskog ujedinjenja. Reč je o projektu koji su pokrenuli Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Organizacija za međunarodnu pomoć i razvoj (IRD) i Kongres srpskog ujedinjenja iz SAD. Cilj je da se na određeni period volonterski angažuju srpski eksperti iz rasejanja, kako bi preneli znanje i iskustvo poslovnim zajednicama u Srbiji. Tim povodom u više gradova zapadne Srbije, u poslednje dve sedmice volonterski su boravile i održale niz kurseva Aleksandra Škorić iz Vašingtona, Gordana Bureković iz Čikaga i Alisa Savić iz Atlante, kao stručnjaci za razvoj malih i srednjih preduzeća, za menadžment seoskih organizacija i poboljšanje metoda proizvodnje, kao i za standarde za izvoz prehrambenih proizvoda u SAD.
Tokom promocije, Kitu Simonsu, direktoru USAID-a u Srbiji, uručena je specijalna zahvalnica KSU za podršku ovoj inicijativi.

R.L.