Fraza o Kosovu kao jedinstvenom slučaju raspada se na Kavkazu. Ovdašnjim državnim faktorima treba u tom kontekstu savetovati opreznost zbog dugoročnih i kratkoročnih posledica

piše: Milan Milošević

PEKING 2008: Boris Tadić i Hu Đintao

Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pozdravili su srpske olimpijske sportiste u Pekingu, onako naški, sa tri prsta. Američki predsednik koji je bio u blizini, kad se pozdravio s Tadićem, pitao je kakav je to pozdrav. Tadić je po sopstvenim rečima rekao: “Sveto trojstvo.”

Posle toga Buš dobije prosvetljenje i počne da govori o integritetu suverenih država. Naravno, to prosvetljenje izazvali su događaji koji su se brzo odvijali na Kavkazu. Govorio je, naravno, o Gruziji, na način na koji smo mi i Rusi govorili o suverenitetu Srbije u kosovskom kontekstu.

Rusi su koristili bukvalno (u slovo, ruski bukva) isti rečnik koji su Amerikanci koristili 1999 – humanitarna katastrofa, genocid, nametanje mira, međunarodni sud za ratne zločine. Prigovore zbog akcije u Južnoj Osetiji i dublje u Gruziji Rusija je odbacivala pominjući Kosovo i bombardovanje Beograda 1999. Ruski ministar u UN-u Vitalij Čurkin je izjavu američkog ambasadora Halizada o teroru protiv suverene države u SB-u odbacio kao neprihvatljivu, pogotovo zato što dolazi od predstavnika zemlje čije su akcije dobro poznate u Iraku, Avganistanu – i u Srbiji. I još, ministar spoljnih poslova Lavrov poredio je položaj ruskih mirotvoraca, angažovanih tamo po ugovoru između Gruzije i Rusije iz 1992, s položajem holandskih mirotvoraca u Srebrenici 1995.

Sakašvili je očito krenuo u akciju računajući da će mu stići američka konjica, kao što je Slobodan Milošević devedesetih bez pokrića računao da će ipak stići ruska. Preračunao se.

Šta Beograd može očekivati od ovakvog razvoja događaja i ovakvog pozajmljivanja uloga i retorike?

ODLOŽENO ZBOG RATA: Sergej Šojgu

Najnoviji sukobi u Gruziji, Osetiji i Abhaziji ovde će se rado uzeti kao primer koji govori da fraza o Kosovu kao jedinstvenom slučaju ne pije vodu i da, kako je i upozoravano, dolazi do takozvanog domino efekta. Češki diplomata Jirži Dinzbir je ocenio da je proglašenje nezavisnosti Kosova učvrstilo Južnu Osetiju i Abhaziju u nameri da ne ostanu u Gruziji. Rusi (Vladimir Putin i Sergej Lavrov) govore o tome da je posle oružanog sukoba smanjena verovatnoća da Abhazija i Južna Osetija ostanu pod gruzijskim igom. Ruski predsednik Medvedev kaže da treba pitati ljude u Osetiji i Abhaziji da li žele da žive u Gruziji. Priča nije gotova: pominjao je u tom kontekstu ponovo Kosovo, međunarodno pravo i neprihvatljivost duplih standarda…

Ti detalji su važni za procenu da li se posle 8. avgusta 2008. deo helsinškog akta o nepromenljivosti granica, na koji se srpska skupština i vlada pozivaju, održava u životu ili se urušava na Balkanu i na Kavkazu.

OPREZ: Ovdašnjim državnim faktorima treba u tom kontekstu savetovati opreznost zbog dugoročnih i kratkoročnih posledica. Ono što tu izgleda kao rizik jeste neka vrsta vakuuma koji polako nastaje na Kosovu. Misija EULEKS očito ima problem sa legalizacijom, UNMIK se smanjuje i biće važno da li će biti otklonjen rizik da neki prištinski Sakašvili zamisli da je severna Kosovska Mitrovica ovdašnja Južna Osetija. Tuđman je 1995. takvim prepadom uspeo da uništi Republiku Srpsku Krajinu i da otera 250.000 Srba iz Hrvatske, Sakašvili 2008. nije, pošto je Rusija poslala bučnu poruku da ne voli zapadni “prodor na istok”. NATO je zasad ostavio na cedilu svog kandidata na čekanju, jer je njegov proračun bio loš, a i rizik prihvatanja njegove igre je bio velik.

Za Beograd i Srbe na severu Kosova može biti opasno ako se ovde “iz osvete” bude tolerisala neka nova jednostrana akcija. Nekog namigivanja je bilo i pre izbijanja kavkaske krize. Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evroaziju Danijel Frid se nekoliko puta založio za integraciju severa Kosova i tamošnju situaciju opisao kao vladavinu bezakonja. Međunarodni civilni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt izjavio je da srpski predstavnici, izabrani na izborima 11. maja, nisu legitimni i da ne mogu da vode opštine obuhvaćene projektima decentralizacije na Kosovu, da bi predstavnike srpske zajednice za to trebalo da izabere vlada Kosova.

Predstavnici Saveta bezbednosti UN-a 6. avgusta na zatvorenim konsultacijama nisu usaglasili stavove o izveštaju o neredima koji su izbili 17. marta u severnom delu Kosovske Mitrovice u toku demonstracija protiv nezavisnosti Kosova i hapšenja srpskih sudija koje su tražile povratak na posao. Ruski ambasador Čurkin je ocenio da je taj izveštaj jasno pokazao da se radilo o pogrešnoj odluci šefova UNMIK-a da se pribegne nepotrebnoj sili, dok je britanska predstavnica Karen Pirs, na primer, tvrdila da demonstranti nisu protestovali samo zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, nego da su neki ekstremisti želeli da iskoriste situaciju i da vrate vreme na pre 1999. godine…

Moskva je pre gruzijske krize podržavala pregovore Beograda i UNMIK-a i naglašavala da ta misija treba da bude u stalnom kontaktu sa Srbima, a istovremeno je upozoravala da su na delu pokušaji da se UN istisne sa Kosova i zameni prisustvom Evropske unije. Predstavnici UNMIK-a u Prištini najavili su početak rekonfiguracije ove misije, odnosno smanjenje broja osoblja, što bi istovremeno trebalo da znači i dolazak misije EULEKS, ali za Vladu Srbije bez odobrenja SB-a nijedna misija nije prihvatljiva, a i ta misija sama očito ima problem vlastite legalizacije.

Tamo gde bi morala da dominira sklonost ka kompromisima, dominira logika novorođene države. Izaslanik generalnog sekretara UN-a na Kosovu Zanijer je u jednoj izjavi rekao kako razmišlja o formiranju srpske etničke policije koja bi bila u sastavu Kosovske policijske službe, ali sa određenom autonomijom u lancu komandovanja, a Priština je oštro reagovala na takav predlog. Od rezultata njegovih razgovora s Beogradom o policiji, sudstvu, zaštiti crkava i manastira itd. verovatno će umnogome zavisiti buduće stanje na terenu.

KUŠNER: Najavljena je poseta Srbiji Bernara Kušnera, šefa diplomatije Francuske, koja predsedava EU. Biće zanimljivo kako će u novom kontekstu izgledati razgovor s tim političarem koji je ovde ostavio mnogo dugova, a najveći je onaj iz 1999. kada je kao kosovski guverner odobravao albanske masovne osvetničke postupke nad Srbima na Kosovu. U trenutku kada nastaje ovaj tekst ta poseta nije otkazana i pored toga što je Kušner uz predsednika Sarkozija angažovan u pregovorima sa Moskvom i Tbilisijem. Najavljivano je da će biti razmatrane sve teme važne za region i odnose Srbije s EU, u čemu se Srbija trenutno oseća prikraćenom, pošto je posle hapšenja Karadžića odloženo ukidanje kazne zbog nesaradnje s Haškim sudom, čeka se na odmrzavanje privremenog sporazuma, a videli su se pokušaji da se Beogradu indirektno ispostave novi uslovi. Najintrigantnija je pretpostavka da je Kušnerov cilj da pokuša da odgovori srpske vlasti od toga da zatraže mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

Srpska diplomatija pokušavala je tokom leta da koliko može smanji uticaj međunarodnih lobista za priznavanje nezavisnosti Kosova i da na jesen na Generalnoj skupštini UN-a predloži da se od Međunarodnog suda pravde zatraži konsultativno mišljenje o neregularnosti kosovske nezavisnosti i o pravu Srbije na suverenitet i teritorijalnu celovitost.

U prethodnim mesecima bilo je dosta predizbornih, izbornih i postizbornih sporova o tužbi Srbije prema zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. Od toga se odustalo, ali iz evropskih redova su se javili savetodavni pritisci da Srbija potpuno odustane i od tog indirektnog obraćanja međunarodnom sudu.

Odluka o tome u Generalnoj skupštini treba da bude usvojena većinom glasova i zapadnim silama ne odgovara da na tom glasanju izgube. Zato treba očekivati pritisak na koji srpska vlada nikako ne može da pristane. Ako bi odustala od inicijative u UN-u, vlada bi teško dokazala da poštuje skupštinske rezolucije o Kosovu, dovela bi u pitanje i donošenje nove skupštinske rezolucije, što znači da bi i vladajuća koalicija verovatno bila ugrožena. Otuda i najnovije Tadićeve izjave da ako mora da bira između Kosova i članstva u EU Srbija neće izabrati članstvo. One dolaze u atmosferi u kojoj u vladajućoj koaliciji vlada uverenje da će naredne jeseni napraviti neke važne korake ka članstvu u EU.

Srpska diplomatija je, kako izgleda, ohrabrena činjenicom da je velik broj zemalja koje ne žele da se povinuju pritiscima da nisu priznale nezavisnost Kosova i koje procenjuju da se ona kao domino efekat može odraziti na druge regione u svetu. Biće zanimljivo da se vidi kako će na to uticati kavkaska epizoda. Vidljiv je inače porast temperature među separatističkim pokretima: Kašmir, Filipini, zapadni deo Kine…

Južni tok

Prošle nedelje dolazili su i kontroverzni signali o rusko-srpskom gasno-naftnom ugovoru. Srpska vlada je ovlastila potpredsednika Mlađana Dinkića da s Rusima pregovara o ceni Naftne industrije Srbije, čija je prodaja jednim protokolom ugovorena po ceni od 400 miliona evra za 51 odsto akcija. Dinkić je ranije bio među onima koji su tvrdili da je cena nerealno niska. Kompaniji Dilojt i Tuš je povereno da do septembra dâ novu procenu vrednosti ove kompanije, za koju je privatizacioni savetnik bila kuća Meril Linč.

Bivši ruski ambasador u Srbiji Aleksejev je u međuvremenu izjavio da su za Ruse neprihvatljivi pokušaji da se ponovo razmotre finansijski uslovi prodaje NIS-a Gaspromnjeftu. Neki ruski mediji istovremeno tvrde da italijanski Eni predlaže da gasovod Južni tok obiđe Srbiju, čime bi ona bila lišena prihoda od 135 miliona dolara tranzitnih taksi godišnje. Dinkić je na to rekao da ruska strana brani svoje interese, a srpska svoje, ali da će kompromis do kraja godine biti postignut.

Prošle nedelje najavljeno je da u Beograd dolazi ministar za vanredne situacije Rusije i kopredsednik Međuvladinog komiteta za saradnju sa Srbijom Sergej Šojgu. On je zahtevao da se odvojeno sastane sa predsednikom Srbije Tadićem, ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Dinkićem i, interesantno, i sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, kako bi sa svakim ponaosob razgovarao o energetskom sporazumu. Šojgu je u međuvremenu odložio posetu zbog odlaska u Vladikavkaz radi rešavanja osetijske izbegličke krize. Dinkićev savetnik za medije Nikola Papak izjavio je da bi energetski sporazum trebalo uskoro da bude ratifikovan u Skupštini Srbije i da dobije apsolutnu podršku, a da bi posle toga mogli otpočeti pregovori s Rusijom o NIS-u. Sporazum s Rusijom čeka na ratifikaciju u Skupštini Srbije koja je blokirana i nastaviće rad početkom septembra.

Ruski energetski sporazum trebalo bi da ima dovoljnu podršku u Skupštini Srbije pošto ga je vlada odmah po stupanju na dužnosti uputila u proceduru, a za njega su i radikali i narodnjaci.

Ruska strana je u maju tražila da se ugovor ratifikuje i pre izbora nove vlade, ali se nisu s tim složili G17 i demokrate, koje inače ruski sporazum ubrajaju u uspehe predsednika Tadića. U ekspozeu premijera Cvetkovića taj sporazum je ubrojan u apsolutne prioritete, a obećan je i početak izgradnje gasovoda Južni tok.

Radikali i narodnjaci su sumnjičili vladu da želi da potkopa naftno-gasni sporazum, a da bi to moglo da pokvari odnose između Rusije i Srbije i da donese velike energetske probleme. Poslednji u nizu oglasio se predsednik Ekonomskog odbora Demokratske stranke Srbije, bivši ministar Predrag Bubalo, tvrdnjom da pojedini članovi Vlade Srbije opstruiraju energetski sporazum s Rusijom, da to može imati posledice za sve građane Srbije, da je izgubljeno dragoceno vreme i da se neprekidno sprečava izgradnja gasovoda, koji preko Srbije spaja izvore energenata u Rusiji sa zemljama Evropske unije.

Manevarski prostor za srpsku vladu je mali – propast gasnog aranžmana bi pojačao opozicioni pritisak, a možda i poljuljao vladinu koaliciju, pošto bi to redukovalo njene investicione planove, a to bi verovatno predstavljalo iskušenje i za socijaliste, mada oni (Slavica Đukić-Dejanović) atmosferu u vladajućoj koaliciji na republičkom nivou opisuju kao konstruktivnu.

Član tima za pregovore sa Fijatom i zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković ističe da će čak do kraja godine biti razmotrena i mogućnost izgradnje aerodroma u Kragujevcu. Osim Fijata, za ulaganje u Kragujevac interesovanje pokazuje sve veći broj stranih investitora. Oni zahtevaju dobru infrastrukturu i tehnološke uslove.

Zamenik gradonačelnika Kragujevca tvrdi da će ukupna investicija Fijata i države, umesto 700 miliona, iznositi milijardu i sto miliona evra.

“Od te sume, država će, umesto prvobitno planiranih 100 miliona evra, uložiti 300 miliona evra u naredne tri godine, i to u izgradnju autoputa, severne obilaznice, bežične Internet mreže na području celog grada, nove vodovodne mreže za industrijsku vodu u krugu Zastave, rekonstrukciju železničke pruge Kragujevac-Lapovo, koja u ovom trenutku uopšte nije elektrificirana. Potrebna su i velika ulaganja u izgradnju novih trafo-stanica, jer Fijat želi da u Kragujevcu ima fabriku koja ispunjava najviše svetske standarde”, kaže Zdravković.

Menadžeri Fijata, zbog čestih dolazaka u Kragujevac, zatražili su uvođenje direktne avio linije na relaciji Torino – Beograd, a gradske vlasti već razmatraju mogućnost izgradnje aerodroma.

“I Iveko je zainteresovan da dođe u fabriku kamiona, i čak da uzme dodatnih 200 hektara zemljišta. U Kragujevcu raste životni standard građana, kao i cena stambenog i poslovnog prostora. U ekonomskom smislu, Kragujevac ispunjava sve kriterijume da dobije aerodrom, jer je u ovom trenutku to nešto što je neophodno”, ističe Zdravković.

Idejno rešenje aerodroma u Kragujevcu još daleke 1977. godine uradio je, kao student, arhitekta Aleksandar Nenković. Još tada je predviđeno da lokacija za te namene bude u Ravnom Gaju, na 15 kilometru od Kragujevca. Taj prostor do danas je sačuvan.

“U mom elaboratu analizirana je ruža vetrova i broj dana sa maglom. Tako da je to jedna realna opcija za Kragujevac, ali da li će zaista biti realizovana, ja ne mogu da kažem. Ono što je evidentno je da je za jedan međunarodni aerodrom za dužinu aerodromske piste, zgrade i postrojenja, potrebno oko 150 hektara zemljišta”, tvrdi Nenković.

Nenković smatra da bi taj aerodrom imao i dovoljan broj putnika.

“Lokacija aerodroma bi sigurno servisirala centralnu zonu Šumadije sa Kraljevom, Čačkom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom, Jagodinom… Tako da, po meni, postoji jedna kritična masa putnika koja bi gravitirala tom aerodromu”, ocenjuje arhitekta.

Od izgradnje aerodroma u Ravnom Gaju, daleko ekonomičnija investicija, smatra arhitekta Nenković, bila bi izgradnja marine za hidroavione na jezeru u Šumaricama.

Zamenik gradonačelnika Kragujevca očekuje da će do kraja godine početi izrada studije izvodljivosti o potrebama regiona za aerodromom.

Nova fabrika će se prostirati na više od hiljadu kvadratnih metara, a činiće je upravna zgrada i proizvodni pogon, u kojem će se proizvoditi robotske ćelije i robotski sistemi, saopšteno je iz te kompanije.

Proizvodni pogon predstavlja rezultat dugogodišnjeg razvoja kompanije “ICM Elektroniks”, koja se od osnivanja bavi automatizacijom, a od 2006. godine i robotizacijom proizvodnih procesa.

Svečanom polaganju kamena temeljca prisustvovaće ambasador Japana Tadashi Nagai, generalni konzul Japana Teruhiko Shinada, direktor najpoznatijeg svetskog proizvođača robota japanske kompanije “Fanuc” za evropsko tržište Lionel Mercou, predsednik Regionalne privredne komore Novog Sada Dragan Lukač i drugi najviši predstavnici državnih institucija i poslovni partneri.

“ICM Elektroniks” je ovlašćeni sistem integrator kompanija “Fanuc” iz Japana i Motoman iz Švedske, dva najveća svetska proizvođača industrijskih robota, navedeno je u saopštenju.

– Srbija danas brani svoj integritet ne upotrebom sile, već pravnim i diplomatskim instrumentima, koji su prihvatljivi za međunarodni politički poredak i to je nešto što se poštuje u svetu. I mi ćemo nastaviti tu politiku – poručio je srpski predsednik.

On je objasnio da je delegacija Srbije s njim na čelu nastojala da obezbedi podršku što većeg broja državnika inicijativi vezanoj za Međunarodni sud pravde, koju smatra najznačajnijom spoljnopolitičkom inicijativom naše zemlje poslednjih godina i s kojom je upoznao i predsednika SAD Džordža Buša:

– Predsedniku Bušu preneo sam ukratko vlastiti stav prema Kosovu i Metohiji, koji je dobro poznat i od koga Srbija svakako neće odustati, a to je očuvanje integriteta zemlje i suvereniteta na Kosovu i Metohiji. Rekao sam mu da ću u najskorije vreme pronaći način da u SAD pošaljem svog izaslanika koji će pojasniti naš stav prema toj incijativi i poziciji od koje Srbija kad je o Kosovu reč neće odustati – ističe srpski predsednik.

Tadić je kao izuzetno značajan izdvojio i veoma uspešan bilateralni susret s predsednikom Kine Hu Đintaom, a jedan od rezultata tog susreta je i dogovor o Tadićevoj zvaničnoj poseti Kini do kraja ove godine, koja bi trebalo da rezultira vrlo konkretnim ekonomskim projektima. Biznis forumu upriličenom tokom Tadićevog boravka u Kini prisustvovali su predstavnici 15 najznačajnijih kineskih kompanija, uključujući “Zi Ti I” i “Huavej”, telekomunikacione kompanije koje danas već imaju otvorene kancelarije u Beogradu.

– Nastojao sam da ih ubedim u to da bi bilo veoma važno da otvore proizvodnju u Srbiji, a ne samo razvojne centre. Oni imaju saradnju s našim Telekomom. Namera mi je da Srbija za takvu vrstu kompanija bude neka vrsta stepenice prema evropskim tržištima – rekao je Tadić.

On je ukazao i na susret s predstavnikom jedne od pet najvećih kineskih građevinskih korporacija, koja je, kaže, takve snage da hiljadu kilometara tunela godišnje probija i gradi mostove, koji se smatraju najboljim i najdužim na svetu. Predsednik Srbije je u veoma važne susrete s ekonomske tačke gledišta ubrojao i sastanak s bivšim nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom, predsednikom “Mercedesa” Diterom Cečeom, predsednikom “Adidasa”, predsednicima nekih od najvećih nemačkih banaka i kompanija koje su zainteresovane za investicije u oblasti proizvodnje auto-delova.

– Ti razgovori su bili više nego uspešni, i uprkos tome što je “Mercedes” sa svojom investicijom otišao u Mađarsku, ja se nadam da još postoje mogućnosti da se ostvare i neke nove investicije te najveće automobilske kompanije sveta i u našoj zemlji – u proizvodnji auto-delova, ili u proizvodnji kamiona. Stvorili smo dobru osnovu da nastavimo dalje, da predstavnici naše vlade i ministri zaduženi za pojedine sektore razviju te razgovore u neposrednoj budućnosti – rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, time je stvorena dobra osnova za planiranu posetu Nemačkoj, početkom jeseni, u kojoj će ga pratiti privredna delegacija naše zemlje.

Tri prsta

Na pitanje kako vidi komentare gesta (podignuta tri prsta) kojim je pozdravio naše sportiste u defileu na otvaranju olimpijade, Tadić je kratko odgovorio da na reagovanja te vrste uopšte ne obraća pažnju.

– Taj gest nema nikakve veze s političkim strankama ili onim ljudima koji pretenduju da imaju monopol na patriotsko i patriotizam u Srbiji. Mislim da svako ko pokušava da monopolizuje patriotizam u Srbiji pokazuje više smešnu stranu svoje prirode nego političku ozbiljnost – navodi Tadić.

Уколико се стварност не подсмехне очекивањима планера, у Загребу би следеће године могла да почне с радом Српска банка.

Како је најавио политички лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац – до јесени би Српско народно веће, које је иницијатор за оснивање ове банкарске институције, требало да преда захтев Хрватској народној банци ради добијања дозволе за рад.

Имајући у виду да централна банка такве захтеве решава у року од шест до девет месеци, Српска банка би, уколико добије „зелено светло”, могла почети с радом на пролеће, или, најкасније, у лето следеће године.

Премда је Пуповац објаснио да нова Српска банка не би била правни следбеник истоимене банке која је у Хрватској пословала између 1895. и 1941. године, она намерава да настави њену мултиетничку традицију. Подсећања ради, акционари првобитне Српске банке у Хрватској, уз Србе, били су и Словенци, Мађари, Италијани, Немци, Хрвати, међу којима је био и Иван Мештровић.

Оснивачка деоничарска књига нове Српске банке још је отворена, рекао је Пуповац и, упркос томе што о именима деоничара у Хрватској још не жели да разговара, истакао да је „у разговорима с Извршним већем Војводине, које води бригу о повратку прогнаних, пронађен озбиљан партнер у новосадској Металс банци”, једној од ретких преосталих државних банака у Србији.

„У Хрватској разговарамо с више потенцијалних партнера – институција и банака које ће се сигурно одлучити за то да партиципирају било у оснивачком улогу, било у пословној сарадњи, али још не бих о именима”, изјавио је ових дана Пуповац.

Посредством ове банке повратници – предузетници, као и сви који желе да се из Србије врате у Хрватску, могли би лакше него досад да добију зајмове које су досад тешко добијали „због мале вредности своје имовине”, и да тако осигурају своју егзистенцију.

Иницијатива за оснивање Српске банке у Загребу васкрсла је и опет су пробуђене наде некадашњих акционара првобитне моћне Српске банке која је имала имовину вредну између 50 и 100 милиона евра да ће је вратити у посед изворних власника, наглашава за „Политику” др Михаило Шашкевић, председник управног одбора те банке која је поново регистрована 2000.године.

Подсећања ради, некадашњу Српску банку утемељио је Владимир Матијевић, велики добротвор и оснивач друштва „Привредник” које је помогло школовању великог броја сирочади и сиротиње. Српска банка је имала 6.700 деоничара у чијем поседу је било 570.000 акција. Седиште јој је било у Загребу, а подружнице у Дубровнику, Сплиту, Шибенику, Книну, Митровици, Сомбору, Суботици, Великом Бечкереку, Панчеву и Вршцу. Била је и већински власник рудника Трепча.

– Српску банку прво је опљачкао, у име хрватске државности, Анте Павелић, а након њега, у име изградње социјализма, Јосип Броз. Туђман и Милошевић су нашу преосталу имовину поклањали својим сарадницима. Данашња власт покушава ту имовину да прода будзашто странцима. Наши деоничари су били убијани, бацани у тамнице, опљачкани, наш обртни капитал је нестао без трага, наши бродови су потопљени, многе наше зграде су рушевине – наводи др Шашкевић у ексклузивној изјави за наш лист.

Према његовим речима, Анте Павелић, у својству поглавника такозване Независне државе Хрватске, зграду Српске банке у Јуришићевој улици у Загребу, коју је у СФРЈ користила Загребачка ТВ, отео је од њених власника и предао је у посед Поштанској штедионици НДХ, коју је наследила данашња Хрватска поштанска банка.

На захтев за повратак одузете имовине прве Српске банке, Милорад Пуповац наглашава да иницијатори за оснивање нове истоимене банке желе да разговарају с Хрватском поштанском банком, пре свега ради пословне сарадње. „У томе нам имовина неће бити терет, јер не верујемо да је ХПБ на било који начин одговорна за проблеме с приватизацијом из деведесетих година”, закључио је Пуповац.

– Међутим, асоцијација акционара и потомака власника прве Српске банке, која броји око 350 чланова, не жели тек тако да се одрекне своје имовине, и то не само због њене огромне материјалне вредности, већ и ради задовољења правде – наглашава Шашкевић.

Посредством Интернета, наш саговорник је упознао међународну јавност са судбином прве Српске банке, њених оснивача и акционара, међу којима је било и 85 цркава СПЦ, али и Михаило Пупин, породице Карамата, Дунђерски, који су имали највећи пакет од 250.000 деоница, Кренови из Чачка, друштво „Привредник” и Пензиони фонд, председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић, Хрватски верски фонд, и бројни други угледни људи и институције.

Он је упозорио на „угрожену солвентност Хрватске поштанске банке, чији знатан део капитала је припадао жртвама Павелићевог режима”.

–Како се Хрватска припрема за приступ ЕУ, мораће обештетити наследнике чиме ће бити угрожена солвентност Хрватске поштанске штедионице – упозорава Шашкевић.

Најава оснивања Српске банке у Загребу код великог броја читалаца „Вечерњег листа”, који је објавио ту вест, дочекана је „на нож”, јер се сматра покушајем „демонтаже Хрватске”и „помагања великосрба и Југословена”. Има, међутим, и мишљења да треба омогућити свима који поштују хрватске законе и донесу новац у Хрватску да оснују банку, били они Срби, Италијани или Албанци.

Интересантно је и мишљење да актуелна хрватска држава нема никакве обавезе према наследницима акционара прве Српске банке, јер она није правна следбеница НДХ, која је окупациона творевина Италије. Дугове НДХ би, сходно томе, требало да враћају они који су их направили, а то су окупатори, који су формирали своју марионетску власт и одузели имовину поделивши је између себе и својих послушника. А то је 1941. године била Италија

Mališev nam je objasnio i da se vrh „Gaspromnjefta“ nada skoroj ratifikaciji energetskog sporazuma u Skupštini Srbije. Što se tiče finansijskog dela energetskog aranžmana, Mališev nije promenio stav.

- Naša kompanija se obavezala da će platiti 400 miliona evra za 51 odsto akcija NIS i da će dodatno investirati najmanje 500 miliona evra u kompletnu rekonstrukciju NIS - ističe ruski pregovarač. - Primena programa modernizacije čeka na odoborenje menadžmenta NIS i Vlade Srbije.

Mališev objašnjava da je to odobrenje, koje bi trebalo da usledi po sprovođenju sporazuma, ključno za NIS. To bi, naime, NIS omogućilo povećanje rafinerijskih kapaciteta i ulazak na lokalna i regionalna tržišta sa proizvodima evropskog kvaliteta. I Aleksandar Aleksejev, funkcioner ruskog ministarstva spoljnih poslova, doskorašnji ruski ambasador u Srbiji, smatra da nema govora o reviziji energetskog sporazuma.

- Ili se dogovaramo ili se ne dogovaramo, tako je i u odnosima Srbije i Rusije, i među državama i ljudima - rekao je juče Aleksejev.

On smatra neprihvatljivim najave moguće revizije finansijskih elemenata sporazuma. Jer, prema njegovim rečima, Rusi, ako mogu da se slože sa pomeranjem rokova ratifikacije, iako nisu zadovoljni, o reviziji sporazuma neće da govore.

- Sve što je bilo dogovoreno uoči potpisivanja trebalo je da se poštuje - objasnio je bivši ruski ambasador. - Sve obaveze koje smo preuzeli ispunićemo i to isto očekujemo od naših srpskih prijatelja.

Aleksejev, pak, tvrdi i da Moskva dobija uveravanja da je ratifikacija sporazuma tehničko pitanje. Da postoji opasnost da Rusi zbog srpskog oduglovačanja i novih zahteva za NIS odustanu od gradnje gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju ukazuje i ruski dnevnik „Jutro“.

Ovaj ruski elektronski list pominje da italijanski „Eni“ ne želi više da čeka Srbiju, već želi da se umesto naše zemlje u projekat gasovoda ubaci Rumunija.

- Ulazak Rumuna ne bi izazvao dodatna ulaganja, ali bi Srbija izgubila 130 miliona dolara godišnje od tranzita gasa - piše ovaj list.

Ipak, ruski dnevnik pominje i da u „Gaspromu“ ne žele da komentarišu navodne zahteve italijanskog partnera.

ŠOJGU NA JESEN

Poseta delegacije Rusije sa kopredsednikom mešovitog rusko-srpskog komiteta Sergejom Šojguom na čelu, odložena je za kraj septembra, potvrđeno je juče Tanjugu u pres službi Ministarstva za vanredne situacije i civilnu odbranu. Poseta je bila planirana za danas.

RATIFIKACIJA PITANJE DANA

ENERGETSKI sporazum biće ratifikovan apsolutnom većinom u Skupštini Srbije i to je pitanje dana, kaže za „Novosti“ Nikola Papak, savetnik za medije potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića.
Papak objašnjava da tek posle ratifikacije kreću pregovori o privatizaciji Naftne industrije Srbije i da će biti na najvišem nivou.

- Naš pregovarač Mlađan Dinkić učiniće sve da zaštiti ekonomske interese Srbije - kaže Papak.
O tome da li će biti dogovora sa Rusima, savetnik Dinkića kaže da je optimista i da ćemo se svakako dogovoriti u interesu obe zemlje.

VELIKA ŠTETA

AKO u jednoj državi predsednik i premijer, koji su bili na potpisivanju sporazuma, nisu nikakva garancija da će biti realizovan, već pojedini ministri daju sebi za pravo da menjaju delove, onda Srbija nije zemlja u koju treba ulagati svoj kapital - kaže Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije.

On je juče izrazio uverenje da će sporazum sa Rusijom biti ratifikovan u Skupštini, ali je upozorio da istupanja pojedinih ministara mogu da nanesu veliku štetu.

BEOGRAD - Izgradnja putne infrastrukture bila je među vodećim ciljevima svake vlasti od petooktobarskih promena 2000. godine, ali za sve to vreme nijedan od strateški važnih projekata nije završen. Zbog toga domaće saobraćajnice podsećaju na Skadar na Bojani. Glavno mesto nesumnjivo zauzima Koridor 10, koji, budući da čini deo panevropskog putnog pravca koji povezuje zapadnu Evropu sa Istokom, Srbiji može doneti znatno veći protok vozila i s njima skopčane velike prihode od putarine i pratećih delatnosti. Stručnjaci su podeljeni u oceni najnovijih izjava ministara o ulaganju čak pet milijardi evra u infrastrukturu. Srbija, prema jednima, teško da može da podnese toliki trošak, pa ovakve objave podsećaju na predizborne kampanje i obećanja bez realnog utemeljenja, dok drugi tvrde da je najskuplje da se ništa ne radi.

I najnovija vlada, kao i sve pre nje, stavila je naglasak na puteve i to upravo na Koridor 10, što je promena u odnosu na vreme kada je ministar infrastrukture bio Velimir Ilić, kome je glavna preokupacija bio autoput Horgoš - Požega, sada državni projekat broj dva.

NJegov naslednik u resoru, Milutin Mrkonjić, poručio je kako će u narednih pet godina Srbija u saobraćajnu infrastrukturu uložiti pet milijardi evra, što je ambiciozan cilj, s obzirom na ekonomske kapacitete naše zemlje. Mrkonjić nije objasnio gde će naći toliki novac, osim da mu je ministar ekonomije Mlađan Dinkić obećao da će ta sredstva biti obezbeđena.

Sam Dinkić je najavio da će kao izvor novca poslužiti krediti, donacije Evropske unije i privatizacioni prihodi. Koliko će to biti dovoljno ostaje da se vidi, naročito ako se uzme u obzir da bar dosad EU nije bila preterano voljna da Srbiji omogući napredak u integracijama koji bi joj otvorio vrata pretpristupnim fondovima, kao i da privatizacija velikih preduzeća ide slabo. Međutim, Dinkić je izjavio da će u septembru imati sastanke sa predstavnicima Svetske banke, kako bi do kraja godine ugovorio kredit za finansiranje dela radova na Koridoru 10, koji bi trebalo da koštaju ukupno oko 1,7 milijardi evra.

Ostatak sredstava pribaviće se kreditom Evropske investicione banke, neutrošenim privatizacionim prihodima od oko 250 miliona evra, kreditima komercijalnih banaka i u manjem delu emitovanjem državnih obveznica. Zanimljivo je da ministar ni rečju nije pomenuo „Helenik plan“, odnosno oko 100 miliona evra koje je Grčka odavno obećala za izgradnju deonice Koridora 10 od Niša ka makedonskoj granici.

Ipak, ukoliko bi država zaista obezbedila ovaj novac to bi trebalo da bude dovoljno da se konačno izgrade nedostajuće deonice do Makedonije i do Dimitrovgrada na bugarskoj granici, da se uradi druga traka od Horgoša do Novog Sada i da se dovrši obilaznica oko Beograda. Ekonomista Boško Mijatović naglasio je da najavljena ogromna ulaganja nisu nimalo realna i dodao da osim toga nema nikakav drugi komentar na ove izjave.

Profesor Danijel Cvjetičanin kaže da „ako se u Srbiju do sada slilo 40 milijardi evra, onda je trebalo da pet milijardi ulažemo svake godine, a ne u pet godina“.

- Mislim da oni to neće uraditi, jer zašto dosad nisu uložili bar dve milijarde, pa bi imali i puteve i tunele i sve ostalo. Mislim da Dinkić iskreno veruje da je istina to što govori, iako je to laž. Prema nama se približava svetska finansijska kriza i situacija će biti mnogo teža nego što je sada, jer Srbija nema nijednu privrednu delatnost po kojoj bi bila poznata i koja bi je vodila napretku. Dinkić će za dve godine samo da se nada da će radikali da osvoje vlast i preuzmu državu u tom vrlo lošem ekonomskom stanju, pa da on iz inostranstva poručuje kako se lepo živelo u Srbiji pod Dinkićem - izričit je Cvjetičanin.

S druge strane, ekonomista Jurij Bajec smatra da iako je cifra ogromna, Srbija treba da investira taj novac i to prvenstveno u Koridor 10, a potom i u druge projekte. Prema njegovim rečima, država bi trebalo da uzme povoljne kredite sa što dužim počekom i da tako finansira izgradnju, pošto je dug države relativno mali u odnosu na bruto domaći proizvod. Bajec podseća na primer Hrvatske koja je uzela ogromne kredite za puteve, ali joj se isplatilo i upozorava na opasnost da Srbija bude zaobiđena u panevropskom saobraćaju.

- Najskuplje je da i dalje ništa ne radi. Prvo treba izgraditi nedostajuću traku od Horgoša do Novog Sada, koja je i najjeftinija i za koju postoji dokumentacija, a zatim i autoput od Niša ka Dimitrovgradu i deonicu ka Makedoniji - poručuje Bajec.

ZA POČETAK PAUZA DO MARTA?

Čini se da je projekat broj dva, autoput Horgoš - Požega, konačno propao, bar što se tiče izgradnje putem koncesije. Prema rečima Mrkonjića, do 1. septembra bi trebalo da bude rešeno sve u vezi sa ugovorom, s tim što se do 23. avgusta očekuje da će koncesionar dostaviti svoj predlog raskida. Dinkić je naveo da bi sporazumni raskid omogućio da odmah krene izgradnja deonice od granice sa Mađarskom do Novog Sada. On se ovde ne slaže sa Mrkonjićem, koji tvrdi da radovi na autoputu ne mogu da počnu pre marta 2009. godine zbog pripreme dokumentacije. Uz to, pitanje je i kako će Dinkić reagovati na Mrkonjićevu najavu da će sve putne poslove dobijati domaće firme, što će biti ne samo suprotno pravilima tenderske procedure, već će naići i na otpor inostranih putara koji rade u Srbiji.

Neizbežan kraj “zlatne ere” srpske automobilske industrije, započete pre više od pola veka u pogonima Zavoda “Crvena zastava”, najavili su i ministar Mlađan Dinkić i generalni direktor Zastavе Zoran Radojević. Za svoje “oldtajmere” kragujevačka fabrika će biti vezana samo još zakonskom obavezom o proizvodnji delova za te modele u kontingentu koji zadovoljava sedmogodišnju potrošnju.

Proizvodnja “juga” i ostalih modela iz domaćeg programa biće obustavljena najverovatnije 2009. godine, a tačan datum, prema Radojevićevim rečima, biće poznat tek nakon konkretizacije ugovora sa Fijatom, koji bi trebalo da bude potpisan sledećeg meseca.

Popularni “jugo” je prvi samostalni projekat kragujevačke fabrike automobila. Svi ostali Zastavini modeli su, naime, bili replike torinskog giganta, od “fiće”, preko “stojadina” i “osmice”, pa sve do “floride”.

Zvuči patetično, ali dolazak Fijata, koji će udahnuti novi život Zastavi, označiće i definitivan kraj “temperamentnog štediše”, kako je kragujevačka fabrika s početka osamdesetih godina prošlog veka, kada je “jugo” počeo da se proizvodi, reklamirala svoj novi model.

Biće to i prilika za podsećanje na “posao stoleća”, kako je nazvan aranžman sa SAD u vezi sa izvozom “jugića” na tamošnje tržište. Za pet godina, od prvog transporta 23. jula 1985, pa sve do 1990, Zastava je dilerima u SAD isporučila ukupno 141.511 ovih vozila.

Iako je cela priča oko firme “Jugo Amerika” imala svoju političku pozadinu, tadašnji direktor Zastave Rodoljub Micić svojevremeno je za Politiku objasnio i finansijski krah tog posla.

Naime, niska cena od 3.990 američkih dolara bila je fiksna, a Zastava je repromaterijal plaćala u nemačkim markama, koja je baš u tom periodu enormno jačala u odnosu na dolar.

“Posao stoleća”, koji je iniciran na najvišem državnom nivou, svakako je bio osuđen na propast, ali se mnogi Kragujevčani još uvek sećaju euforije sa kojom je “jugić” ispraćen za SAD.

Ulice su bile okićene američkim i jugoslovenskim zastavama, baš kao i brod “Erika Bolton”, kojim je prvi kontingent vozila transportovan iz luke Bar za Baltimor.

Pompezno najavljen aranžman od samog početka pratile su brojne kontroverze. “Jugo” je, naime, 1981. proglašen najboljim autom u Srbiji, a prve godine izvoza, 1985, Njujork tajms ga je proglasio najgorim autom u SAD, dok ga je magazin Tajm 2007. godine svrstao na listu 50 najlošijih automobila svih vremena.

U saopštenju Ministarstva za dijasporu navodi se da je Srećković na sastanku sa predstavnicima Kongresa srpskog ujedinjenja naglasio da je izuzetno važno da se potencijal naših firmi i IT stručnjaka iskoristi na pravi način i dodao da će u narednom periodu Ministarstvo biti aktivno uključeno u pronalaženje vodećih firmi iz Srbije.

Sastanku su prisustvovali državni sekretar Ministarstva Miodrag Jakšić, direktor predstavništva Kongresa srpskog ujedinjenja u Beogradu Slavka Drašković, predsednik Kongresa u Ilinoisu Ljiljana Naprtom i potpredsednik Kongresa u Čikagu i vođa projekta “US-Serbia IT summit” Zoran Golubović.

Projekat “US-Serbia IT summit”, koji realizuje Kongres srpskog ujedinjenja, u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu i Ministarstvom za telekomunikacije i informatičko društvo, planiran je za sredinu novembra organizovanjem konferencije u Čikagu, na kojoj bi bila predstavljena srpska IT ponuda.

Na konferenciji u Čikagu učestvovaće IT firme iz Srbije, relevantni univerziteti, organizacije i naši IT eksperti koji žive u dijaspori.

Domaće firme bi učešćem na konferenciji imale mogućnost da privuku investicije iz Amerike u Srbiju kroz autsorsing i povezivanje sa IT kompanijama u Americi, pri čemu bi ovim putem Srbija postala jedna od najvećih IT sila na Balkanu.

Na sastanku je postignut dogovor o nastavku saradnje između Ministarstva i Kongresa srpskog ujedinjenja, kao i podršci ovom značajnom projektu, kojim bi se olakšao povratak mnogobrojnih stručnjaka iz informacionih tehnologija u Srbiju, dodaje se u saopštenju.

Povod za posetu ruskog ministra nadležnog za privrednu saradnju sa Srbijom bilo je, prema pisanju srpskih medija, odlaganje ratifikacije energetskog sporazuma potpisanog između Srbije i Rusije, kao i najave ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će u pregovorima s ruskom stranom tražiti mnogo višu cenu za Naftnu industriju Srbije od 400 miliona evra, koliko je predviđeno potpisanim protokolom između dveju zemalja.

– Energetski sporazum trebalo bi uskoro da bude ratifikovan u Skupštini Srbije i da dobije apsolutnu podršku, posle čega će otpočeti pregovori s Rusijom o NIS-u – izjavio je Dinkićev savetnik za medije Nikola Papak. On je u izjavi dostavljenoj Tanjugu rekao da će Dinkić učiniti sve da zaštiti srpske ekonomske interese u pregovorima s Rusijom o realizaciji energetskog sporazuma, a cilj je da se postigne dogovor koji bi bio u interesu obe strane.

Predsednik Ekonomskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) Predrag Bubalo tvrdi, međutim, da pojedini članovi Vlade Srbije opstruiraju energetski sporazum s Rusijom i ocenio da to može imati posledice za sve građane Srbije. U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima Bubalo navodi da je izgubljeno dragoceno vreme i da se neprekidno sprečava izgradnja gasovoda, koji preko Srbije spaja izvore energenata u Rusiji sa zemljama Evropske unije.

– Sada se vidi koliko je štetno bilo odbijanje pojedinih političkih stranaka da ovaj sporazum ratifikuje prethodni saziv Skupštine Srbije – kazao je bivši ministar trgovine i usluga.

Posle „Aeroflota“ i „Er Berlin“ najavio da nema interesa za preuzimanje „Jat ervejza“, dok predstavnici „Islandera“ tvrde da su se sreli sa direktorima domaće firme i da se na tome sve završilo

BEOGRAD - Uspešno okončanje tendera za prodaju većinskog paketa nacionalnog avioprevoznika „Jat ervejza“ svakim danom čini se sve neizglednijim. Ne samo što je portparol „Aeroflota“ nimalo biranim rečima prokomentarisao uslove privatizacije - „besmisleno je platiti za avio-kompaniju koja ne vredi praktično ništa“, već su i ostali interesenti ili odustali ili su na korak od toga. Tender je raspisan 31. jula, a rok za dostavljanje ponuda je 24. oktobar.

Prvi kojeg treba precrtati sa spiska potencijalnih kupaca je „Er Berlin“. Kompanija je ranije pokazivala volju da preuzme „Jat“, ali je u međuvremenu promenila mišljenje, tako da, prema rečima njenih predstavnika, uopšte nije zainteresovana za srpskog prevoznika. To se i dalo očekivati, budući da je „Er Berlin“ tek usputno pominjan kao mogući partner na kojeg niko ozbiljno nije ni računao.

Drugu, mnogo ozbiljniju pretnju za uspeh tendera predstavlja sve veća uzdržanost „Islandera“, koji je važio za drugog najozbiljnijeg pretendenta na „Jat“.

Gudjon Arngrimson, potpredsednik za komunikacije ovog prevoznika, kaže da su se ranije susreli sa srpskim predstavnicima povodom moguće transakcije, ali da je na tome sve i ostalo. Upitan da li će učestvovati na tenderu čija je procedura već počela, on dodaje da odluka još nije doneta.

AKO TENDER PROPADNE DRŽAVA ĆE INVESTIRATI

Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije, najavio je da će država finansirati restrukturiranje „Jata“ ako tender bude neuspešan. „Neće se ići na snižavanje cene već na promenu strategije i restrukturiranje“, naveo je on. U tom slučaju, dodao je Dinkić, država bi sopstvenim sredstvima restrukturirala kompaniju i kupila nove avione, a o izlasku kompanije na berzu razmišljalo bi se za nekoliko godina. Procenjeno je da ne bi bilo adekvatno da se firma prodaje ispod cene od 100 miliona evra, odnosno 51 miliona evra za 51 odsto. „Ili će „Jat“ dobiti ozbiljnog investitora ili će država morati da odreši kesu i investira sama“, rekao je on. Dinkić je ocenio da bi bilo bolje da je tender raspisan prošle godine, ali je zbog čitavog niza okolnosti od serije izbora, tehničke nespremnosti, do sporosti u razdeli imovine tender zakasnio. On je istakao da će do kraja septembra biti poznato kakva je zainteresovanost za „Jat“, prenosi Beta.

BEZ IZJAVA

„Jat ervejz“ je početkom nedelje objavio da se više neće oglašavati povodom privatizacije, budući da „rukovodstvo nema dalju nadležnost, niti zakonska ovlašćenja za davanje bilo kakvih izjava“. Kompanija je zato sve zainteresovane uputila da se za informacije ubuduće obraćaju Ministarstvu ekonomije, Agenciji za privatizaciju i predstavnicima privatizacionog savetnika, kojeg predvodi „Rotšild“.

- Tražimo razne prilike za investiranje, pa tako i za širenje na tržištu centralne i istočne Evrope - konstatovao je Arngrimson, odbivši da komentariše visinu početne cene za „Jat“ od 51 milion evra za 51 procenat vlasništva, rekavši da nema sve podatke pred sobom.

Ovakve vesti čine malo verovatnim da su pojedine firme poslale pisma o zainteresovanosti Agenciji za privatizaciju, kao što su u ovoj instituciji nezvanično uveravali, i objašnjavaju razloge za apsolutnu ćutnju nadležnih državnih organa.

Izgleda da su i u Ministarstvu ekonomije svesni sopstvenih grešaka u pripremi privatizacije „Jata“, počev od višemesečnog kašnjenja tokom kojeg je svetska avio-industrija doživela sunovrat prouzrokovan visokim cenama goriva, pa sve do nerealne procene vrednosti kapitala najveće srpske aviokompanije u ovom trenutku. Zbog toga se ovih dana razmatraju razne mogućnosti izlaza iz nastale situacije, iako je tender tek počeo. Među potencijalnim opcijama je dalje spuštanje cene, koja je već snižena za trećinu u odnosu na prethodno planiranih 150 miliona evra, koliko je privatizacioni savetnik „Rotšild“ originalno predlagao kao početnu vrednost za 100 odsto kapitala. Druga opcija je da tender propadne, pa da se pokuša sa pronalaženjem stranog partnera direktnim pogađanjem, slično kako je to učinjeno sa „Zastavom“ i „Fijatom“.

Razlika je samo u tome što je „Fijat“ isplivao iz svoje finansijske krize, pa tek onda ušao u pregovore oko „Zastave“, dok je kompletan avio-sektor u ovom momentu u samom zenitu svog finansijskog kraha, pa će se teško naći firma spremna da plati značajniju sumu za prevoznika koji će ove godine zabeležiti gubitak od bar 20 miliona evra i koji sam ne može da opstane na tržištu još dugo.

Kao jedna od mogućih kombinacija pominje se i to da u „Aeroflotu“ prevlada struja koja je za kupovinu „Jata“, a koju predvodi generalni direktor Valerij Okulov, u odnosu na drugu stranu koja je za preuzimanje češke avio-kompanije ČSA, što je u ovom trenutku izglednije. U tom slučaju, Rusi bi mogli da diktiraju uslove domaćim vlastima, koje bi teško mogle da odbiju njihovu ponudu, suočene sa mogućnošću propasti privatizacije, kojom bi „Jat“ ostao u državnim rukama, nesposobnim da reše problem nagomilanih dugova ovog prevoznika, ogromnih cena goriva, neefikasne flote koja hitno mora da se obnovi i konkurencije koja će se kontinuirano pojačavati sa ulaskom Srbije u objedinjeni vazdušni prostor Evrope krajem ove godine.

- Potpuno je jasno da gasnim sporazumom cena za NIS nije uvrštena kao element. Postoji protokol koji je potpisan na bazi tadašnje procene „Gasproma“, ali ona nije sastavni deo sporazuma - naveo je Dinkić u intervjuu agenciji Beta.

Prema prvim podacima, dodao je, NIS je u prvih šest meseci ove godine ostvario rekordan profit koji je za 50 odsto veći nego za čitavu prošlu godinu.

- Na osnovu toga godišnji profit NIS-a bliži se iznosu od 400 miliona evra koji je ponuđen za 51 odsto kapitala kompanije, tako da bi se iz dvogodišnjeg profita mogla isplatiti čitava kompanija ukoliko bi se zadržala cena iz protokola, što je dosta nerealno - istakao je ministar.

Dinkić je naveo da je prethodna vlada bila u pregovorima za NIS, a da nije imala procenu vrednosti kompanije.

- Zna se samo kolika je knjigovodstvena vrednost kapitala koja je u 2007. godini iznosila 1,2 milijarde evra - istakao je i dodao da tržišna vrednost nikada nije određena.

Dinkić je izrazio uverenje da je u konačnom ugovoru za NIS moguće napraviti aranžman kojim će biti zadovoljnije obe strane.

- Za Vladu Srbije je bitno i da građani i zaposleni u NIS-u koji su dobili besplatne akcije dobiju adekvatnu cenu. Predmet pregovora biće i način na koji će biti procenjena vrednost akcija, odnosno kako će izlaziti na berzu ili po kojoj ceni će ih otkupiti Rusi - dodao je.

Dinkić je kazao da je ostalo da se ratifikacija energetskog sporazuma Srbije i Rusije obavi u prvoj polovini septembra, izrazivši uverenje da je to samo „pitanje dana“.

Istakao je i da je predstavnicima ruskih vlasti danas uputio pisma u kojima izražava zadovljstvo zbog sklapanja gasnog aranžmana i da bi želeli da što pre krenu sa realizacijom.

Visoka prerađivačka cena derivata

Dinkić je naveo da prema prvim procenama, postojeća formula koja se u Srbiji koristi za izračunavanje cene goriva nije adektvatna i da bez realnih povećanja troškova proizvodnje formula dovodi do rasta cena derivata koji se preliva na potrošače.

- Prerađivačka cena koju NIS naplaćuje daleko je veća nego bilo gde u svetu - naveo je Dinkić i dodao da će predložiti da jedna sednica Odbora Vlade Srbije za ekonomiju i finansije bude posvećena toj temi.

Ugovor o gradnji tog tržnog centra potpisali su generalni direktor komanije “Delta Ril estejt” Dejan Racić i direktori “Grepa” Uroš Orgnih i Zlatko Sraka.

– Ugovor s preduzećem “Grep” od velikog je značaja za ulazak i pozicioniranje “Delte” na slovenačkom tržištu. Slovenija je za nas niz godina predstavljala veliki izazov i ponosni smo što svoju želju sada i ostvarujemo. Tržni centar “Delta Planet” u Sportskom parku “Stožice” izuzetan je projekat u svakom pogledu, jer će prevazići standarde svih postojećih tržnih centara u jugoistočnoj Evropi – izjavio je generalni direktor “Delta Ril estejta” Dejan Racić.

– Projekat Sportski park “Stožice” dobija partnera koji će umnogome doprineti raznovrsnosti ponude. Potpisivanje ugovora rezultat je konstuktivnih pregovora i verujem da će “Delta” učiniti sve da slovenačkom tržištu ponudi najkvalitetnije sadržaje. Za nas je partnerstvo naročito značajno zbog toga što time stvaramo izuzetan građevinski projekat, za koji će se čuti i izvan granica Slovenije – rekao je jedan od direktora slovenačkog “Grepa” Ogrin.

Planirano je da Sportski park “Stožice” bude izgrađen za manje od dve godine, do 30. juna 2010, navedeno je u saopštenju.

Dinkić je pristao i da niko ne bude otpušten i sindikalcima najavio da će u „Zastavi“ posao naći 2.500 radnika, dok će još 500 ili 600 raditi za kooperante „Fijata“ koji će svoja postrojenja imati u okviru kompleksa fabrike automobila. Ostali radnici će, prema Mihajloviću, otići isključivo na dobrovoljnoj osnovi preko socijalnog programa i doplate radnog staža. U tom cilju, „Fijat“ će prva dva meseca sprovoditi anketiranje zaposlenih uz nastavak proizvodnje rezervnih delova za aktuelni program „Zastave“ da bi od decembra zaustavio proizvodnju i počeo montiranje opreme za sopstvena vozila. Za sve vreme obustave rada, zaposleni će regularno dobijati plate. Inače, same zarade su jedino mesto na kojem Dinkić nije u potpunosti izašao najavljenim zahtevima sindikalaca, pošto im je umesto toga da minimalna plata u „Zastavi“ pod upravom „Fijata“ bude jednaka sada prosečnoj zaradi od 24.000 dinara, obećao toliko da nijedan radnik neće dobijati manju platu nego danas.

Konačni sporazum između sindikata i Ministarstva Mihajloviću i ostalim predstavnicima će biti predočen 20. ili 21. avgusta, kada će, kako im je juče rekao Dinkić, dobiti i završni tekst ugovora države sa „Fijatom“, preveden na srpski. Sam ugovor predstavnici Vlade Srbije i čelni ljudi italijanskog proizvođača automobila trebalo bi da potpišu početkom septembra, kada se direktori budućeg vlasnika „Zastave“ vrate sa kolektivnog godišnjeg odmora.

U međuvremenu, kako prenose agencije, u Kragujevcu teku pripreme za dolazak novog vlasnika, pa je tako gradski stručnjak za privredu i privatizaciju Vlado Vučković izjavio da će prva grupa od oko 10 „Fijatovih“ kooperanata graditi fabrike van kruga „Zastave“, na lokaciji koju će grad kompletno urediti do kraja godine. Ta lokacija će najverovatnije biti Kormansko polje. Vučković, koji je i član radne grupe za infrastrukturu u pregovorima sa „Fijatom“, rekao je da se pored Kormanskog polja kao lokacije razmatra još i napušteni vojni kompleks u naselju Divostin.

„Trenutno prednost ima Kormansko polje jer na toj lokaciji ‘Zastava’ poseduje 45 hektara zemljišta, koje je dve decenije zapušteno, a postoji i mogućnost proširenja za još oko 30 hektara, jer je u toku postupak eksproprijacije“, rekao je Vučković. Memorandumom sa „Fijatom“, Kragujevac je preuzeo obavezu da će obezbediti i kompletno urediti zemljište za potrebe italijanske kompanije, za šta će sredstva dobiti od republike. On je istakao da je postignuta saglasnost ministarstava odbrane i ekonomije da se površina od 150 hektara u Divostinu gde je sada napuštena kasarna preda na upotrebu gradskoj upravi. Kako je ranije najavljivano iz „Zastave“, unutar fabričkog kruga, odnosno u pogonu Mehaničke obrade, rezervne delove će proizvoditi pet „Fijatovih“ kooperanata, među kojima i „Mareli“. Dolaskom italijanskog giganta na području grada fabrike će izgraditi još oko 30 kooperantskih firmi.

Румунија и Бугарска тада треба да заврше мост преко Дунава, измећу Видина и Калафата, а тиме и да повежу Коридор четири, који би, према проценама Управе царина и Привредне коморе, могао да преузме чак и до три четвртине транзитног саобраћаја кроз Србију. У том случају, наша земља ће од наплата путарина страним камионима, уместо прошлогодишњих 180 милиона, приходовати само 45 милиона евра.

Шта Србија може и мора да уради како би задржала стране шлепере који у нашем бруто друштвеном производу учествују са 12,5 процената?

Србија мора да заврши Коридор десет. То подразумева изградњу недостајућих деоница: другу траку аутопута од Хоргоша до Београда, 80 километара аутопута од Ниша до Бугарске и још 72 километра аутопута од Лесковца до Македоније.

Паралелно с тим радовима, српска полиција и царина би требало да модернизују и убрзају свој рад. Неопходно је скратити задржавања на границама, која у летњим месецима могу трајати и по више часова – у суботу увече, на граничном прелазу Батровци, код Шида, на улазак у Хрватску чекало се четири и по сата.

Проходније границе изузетно су важне, јер су на Коридору четири, од када су Мађарска, Румунија и Бугарска ушле у Европску унију, од осам граничних прелаза, остала само два – између Бугарске и Румуније. Србија није била те среће, тако да возач камиона који одлучи да из Турске, преко Коридора десет, стигне у Аустрију границу прелази четири пута, на осам граничних прелаза – између Турске и Бугарске, потом Бугарске и Србије, Србије и Хрватске и на крају Хрватске и Словеније, где поново улази у ЕУ.

Још један и те како значајан проблем транзита кроз нашу земљу јесте високе цене путарина. Путарина се у Србији обрачунава према пређеним километрима, док се у Мађарској, Румунији и Бугарској наплаћују вињете. Вињета за камион са приколицом у Мађарској стаје 22, Румунији 55 а Бугарској 42 евра. Истовремено, један пролазак шлепера од Хоргоша до Ниша стаје 137,31 а до Лесковца 160,73 евра. Возач камиона тим трошковима придодаје још и вињете у Бугарској и Мађарској, или путарину у Хрватској, ако иде у правцу Словеније.

Ништа мањи проблем нису ни редовне гужве у Београду, на мосту „Газела”, којим пролази путања Коридора десет. Дуги застоји просто захтевају завршетак обилазнице око Београда.

Има и других проблема, попут скупог горива због домаће акцизе, али није све баш тако црно. Најважније је да је Србија, после више година изгубљених у натезању о концесији аутопута Хоргош–Пожега, поново увидела да је Коридор десет неупоредиво важнији од те саобраћајнице. Ако ништа друго, Коридор десет већ доноси новац, о чему сведочи и случај друмске мафије и крадуцкања, како је то рекао претходни министар за инфраструктуру.

Марко Лакић