Марко Лопушина

Најпознатији лидер српских исељеника у Америци, данас почасни председник Конгреса српског уједињења Мирослав Мајкл Ђорђевић упозорава српску јавност да је на Западу почео нови медијски и психолошки рат против Срба и да нам је заиста неопходан српски лоби у Вашингтону, и каже:

Бивши сенатор Боб Дол заступа у САД албанске, али и црногорске захтеве за независност Космета и Црне Горе

Без српског лобија у САД лако може да се деси да изгубимо Косово и Метохију

Ако Србија неће да нађе и одмах уложи, бар 1 милион долара за интернационализацију проблема Космета, како онда да ми Срби убедимо друге државе да смо озибиљан народ и да ћемо да бранимо наше интересе на Косову и Метохији до последњег даха? Зар Србија нема бар пет тајкуна, који би уложили по 50.000 долара у своју будућност и будућност своје отаџбине?

Србији су за лобирање потребне најмање две фирме, једна за лобирање и друга за утицање на јавно мнење. Међутим, као и обично, ми каснимао, најмање 6 месеци, јер је већ требало да кренемо са кампањом убеђивања света да је Космет наш. И већ је требало да се ухватимо у коштац са албанским лобијем, који ради пуном паром да покаже како је Косово и Метохија албанска земља, и како је независност ове покрајине једино решење њеног статуса

- Српски непријатељи, али нажалост и неке њихове српске водоноше су пред сам почетак преговора око Космета ушле у агресивну фазу психолошког рата против Србије. Њихов циљ је да деморализују нас Србе, пре битке, што је стара стратегија, којом се унапред и добија пола битке. Прича се, а то причају и неки познати Срби, да је већ унапред решено од стране светских моћника како ће Косово и Метохија бити независно. Не смемо да упаднемо у ту замку.

Ово је порука коју је недавно из Америке у отаџбину послао најпознатији српски лобиста Мирослав Мајкл Ђорђевић, некада оснивач, а данас почасни председник највеће српске асоцијације у свету Конгреса српског ујединњења. Како нам је рекао, Ђорђевић је иритиран јавним наступима страних представника, али и неких наших српских стручњака и аналитичара, који помирљиво прихватају тезу о губљењу Космета:

- Запад јесте кренуо у пропагандни рат, који личи на параду пропагандних лажи и обмана, али жалосно је да неки Срби на то наседају и придружују се странцима тако што сопственој земљи свирају посмртни марш. Сорен Јесен Петерсен прича о некој резолуцији ОУН о Космету и сугерише да ће она бити за независност. Госпођа Дорис Пак је упоредила Милошевића са Хитлером, а Србију са нацистичком Немачком и наговестила да ми као Немци 1945. морамо да изгубимо територију и платимо цех уместо Слободана Милошевицћа. А онда се појавио и неки непознати дипломата из Енглеске са тврдњом да је Контакт група већ одлучила да ће Космет бити дат Албанцима. И да се наравно Енглеска са тим слаже. Све те политичке лажи треба одбацити хладно и трезвено, јер ја сматрам да Србија има свој национални циљ, има добар тим за преговоре, да треба да формира свој међународни лоби, јер постоје објективни услови које српска дипломатија и ми сви треба да искористимо и спречимо отцепљење Косова и Метохије. Само од нас зависи шта ћемо да урадимо и шта ће се догодити – сматра Мирослав Ђорђевић, који је убеђен да у српском народу има довољно воље и енергије да се избори са овим проблемом, али њих само треба активирати.

Београд мора да плати

Ђорђевић се сећа догађаја из Првог светског рата, када је француски маршал Фос, уочи једне одлучне битке на Западном фронту послао у Париз влади телеграм следеће садржине: “Центар ми је разбијен, лево крило фронта се повлачи, десно је у тешком стању. Ја наређујем офанзиву.” А како је, тврди Мајкл Ђорђевић, данас Србија у далеко бољем стању него што је била француска армија маршала Фоса, потребна нам је офанзива на Западу.

Питали смо Мајкла Ђорђевића, који је први почетком осамдесетих у Вашингтону отварао причу о српским националним интересима, а потом почетком деведесетих довео Добрицу Ћосића у амерички Конгрес да говори о Космету, шта чини наш српски лоби свих ових година у Америци за српску ствар. Добили смо запањујући одговор:

- Готово ништа! Још од 1992. се мучим са нечим што је најзначајнији интерес Србије и српства и дошао сам у фазу да сам засићен тим нашим причама о лобирању по свету, а посебно у Америци. Још те давне 1992. године, мој пријатељ Миле Перишић, тада министар за инфорамцију у Панићевој влади, је на моје инсистирање убедио председника југословенске државе Добрицу Ћосића да се из буџета одвоји једна сума новце, која би се депоновала на Западу. А од чије камате би се финансирало наше српско утицање на светско мнење. После тога ништа се битно није са српским лобирањем дешавало. Не знам да ли је југословенски премијер Милан Панић или сам вожд Слободан Милошевић, план о српском лобију бацио у Дунав, али знам да и тада, а и сада, наше српско вођство у Београду није схватило важност лобирања у Америци и Европи. Ово фатално неразумевање српског лобија је истовремено пратила нека чудна одбојност, с којом су се све наше инцијативе и предлози из исељеништва, одбијале у Београду. Ако се тако настави може се лако десити Космет изгубимо, као што смо све до сада погубили.

Често се из Београде чује порука да “немамо паре за лобирање”, каже Ђорђевић, који сматра да је то и смешно и патетично, јер држава која нема пара да финансира виталне активности неће имати добру будућност. Шта је данас важније за Србију од правилног решавања косметског питања, пита се Мајкл Ђорђевић?

- Ако Србија неће да нађе и одмах уложи, бар 1 милион долара за интернационализацију проблема Космета, како онда да ми Срби убедимо друге државе да смо озибиљан народ и да ћемо да бранимо наше интересе на Косову и Метохији до последњег даха? Ми знамо како то раде Албанци, али не знамо како то ми Срби да урадимо. За само 6 месеци албански тајкун Беџет Пацоли дао је за албански лоби у Америци 250.000 долара. Зар Србија нема бар пет таквих тајкуна, који би уложили по 50.000 долара у своју будућност и будућност своје отаџбине? Наравно и држава Србија има новац, али у Србији постоји политички став да сама дијаспора треба да финансира лобирање – предлаже лидер Конгреса српског уједињења.

Албанци и Црногорци плаћају

Лобирање у Америци и свету није никаква мистерија, јер све озбиљне државе света то раде. Најуспешније у томе су Изреал или Грчка. Срби из расејања су плаћали лобирање од 1992. до 1995. када у Србији није било демократске државе, али и након што је дошла демократска власт, дијаспора је и даље, као у време Милошевића, искључена из главних токова живота у матици. А самим тим српска дијаспора је, примећује Мајкл Ђорђевић, искључена и из процеса утврђивања и реализације српских националних интереса.

- Мој став је да сама држава Србија треба да организује, финансира и води лобирање за српску ствар. Србији су за лобирање потребне најмање две фирме, једна за лобирање и друга за утицање на јавно мнење. Међутим, као и обично, ми каснимао, најмање 6 месеци, јер је већ требало да кренемо са кампањом убеђивања света да је Космет наш. И већ је требало да се ухватимо у коштац са албанским лобијем, који ради пуном паром да покаже како је Косово и Метохија албанска земља, и како је независност ове покрајине једино решење њеног статуса – примећује Мјкл Ђорђевић.

Албански лоби у САД ради преко две деценије, тачније од прве посете сенатора Боба Дола Космету почетком осамдесетих, који је, иначе, главни заступник албанских интереса и врхунски србомрзац. Албански лоби у САД је организован у неколико мрежа и подмрежа, које се уздижу као пирамида, на чијем врху се налази као водећа институција Центар за стратешке и интернационалне студије. Њен директор је Јанус Бугајски. Поред ове институције албаснки лоби још воде и две лоби фирме Џеферсон Интернационал и Вашингтонска група, која се и представља као “званични лобиста за државу Косова”, упознао нас је Мајкл Ђорђевић.

Друге две важне и врло активне лоби организције су Алијанса за Ново Косова и Албанско-америчка цивилна лига, у којима албанске интересе заступају Ричард Холбрук, генерал Весли Кларк и бивши амерички посланик Џозеф Диогарди.

- У међувремену људи покојног др Ибрахима Ругове, али и људи Мила Ђукановића из САД су за потребе агитовања за независни Космет и независну Црну Гору ангажовали лоби фирму Алстон анд Бирд. Главни сарадник овог албанског и црногорског лобија је, опет, бивши сенатор Боб Дол. Ово је, међутим, само врх те албанске лобистичке мреже у Америци, која даноноћно ради за независни Космет, а против Срба и Србије. Они су прошле недеље одржали велике демонстрације у Вашингтону, којима ми Срби нисмо парирали. Јер, док ми дискутујемо да ли нам треба ватрогасно црево и вода или не, кућа нам гори и гори ! Зато је јасно зашто Срби имају лош имиџ у САД и у свету. И што је још горе, зато губимо могућност да макар искажемо нашу позитивну енергију, наш бунт, што би свет разумео.

Пропуштене шансе

Ми смо имали две шансе да у Америци променимо наш лош имиџ, сматра Мајкл Ђорђевић. Прва се појавила после победе ДОС-а на изборима и преузимању власти крајем 2000. године и трајала је 6 месеци. Тада је требало да једна наша политички јака делегација ДОС-а, у договору са америчким Србима, успостави чврсте дискретне контакте са Вашингтоном. Тада смо били у меденом месецу са Америком, и требало је организовати низ састанака нqа врху, на којима би пречистили српско –америчке односе и успоставили нови курс и караткер сарадње САД и Србије. Истовремено би тиме српски непријатељи били избачени из америчког седла, али Београд и ДОС 2000. године нису имали план како да свету и Америци представе нову Србију.

А друга шанса нам се указала одмах после нападу исалмских теориста на Америку у септембру 2001 године. Србија је тада требало да, сматра Мајкл Ђорђевић, практично понуди Америци сву своју помоћ у борби противу истог непријатеља са којим се она борила у Босни. Србија, ту мислим на ДОС, није хтела да схвати да је нама Америка далеко више потребнија него ми Америци. - Другим речима, српско вођство је одбацило “реал политику” из времена пада Берлинксог зида, наставило да ратује са читавим светом и тиме завило земљу и народ у црно. Наравно Албанци и њихови пријатељи и плаћеници данас желе да створе атмосферу и мишљење да Америка подржава независност Космета. Ако би се ово убеђење успоставило дало би Албанцима огромно психолошко преимућство у преговорима и у свим јавним наступима. До нас је да убедимо америчке утицајне спољно-политичке факторе да што Албанци траже није у дугорочном интересу САД-а – огорчен је Мајкл Ђорђевић.

Први српски лобиста у Америци сматра да му наш преговарчки тим улива поверење, јер су то способни експерти за спољне послове и одани родољуби, који треба да добију снажну подршку Владе Србије, председника Србије, народа, али и државног буџета. Потребно је, сматра Мајкл Ђорђевић, да тај тим има велики штаб, ког чине помоћници и секретари, који говоре више језика, који познају западно право и дипломатију и који имају искуства у заштити преговарача од прислушкивања и тајног праћења. То треба да буде добро оркестриран бенд који свира из истих нота и хармонично, јер има јасан национални циљ. Све разлике у мишљењима чланова преговарачког тима, не смеју да излазе у јавност и морају да се реше унутар тима и државног врха.

- Не треба да будемо наивини, међународни преговори су врло сложен посао и наш преговарачки тим чека заиста тежак задатак. Примећујем, међутим, да у Србији постоји страх код политичара да они нешто не изгубе својим одлукама о Космету. Добро је што је Тома Николић испред радикала предложио да Влада Србије прогласи окупацију, ако међународна заједница прогласи независност нашој покрајини. Овим потезом је Србија мотивисана да се ослободи страха, да уђе у политичку покер игру са Албанцима, и да албанским националистима избије из руку адут, претњу немирима и ратом, због ког се Запад стално трудио да нахрани овог косметског крокодила. Њима није тешко да запале јужни Балкан, простор јужне Србије и можда Старог Раса, Космета, и делове Македониј и Црне Горе. Грчка би једина били постеђени у овој фази, као чланица НАТА и Европске Уније. Ја лично у нови луди рат на Балкану због Косова и Метохије не верујем. Ако Албанци изгубе, могућ је пораст албанског тероризма, уз герилске нападе на Кфор и НАТО на Космету. У том случлају и Србија би била мета, али не би улазила у рат – категоричан је Мајкл Ђорђевић.

Дипломатско опипавање

- Моје мишљење је да неће бити брзог решења косметске кризе, упркос напорима Европе, а посебно Америке да што пре оперу руке од ове њихове озбиљне и опасне грешке. Савет безбедносит ОУН ће 14. фебруара расправљати о Космету. Председник Борис Тадић ће говорити у Њујорку. Не очекујем ништа посебно на овом заседању. Биће то самит великих сила са пуно“дипломатског опипивања” и са пуно политичких и дипломатских изјава,од којих ће бити врло мало искрених. Преговори око Космета тек почињу и сувише је рано да се у овој угри покаже ко какве карте држи у својим рукама – сматра Мајкл Ђорђевић.

Српска рак рана

- Космет је део српске душе и рак-рана у српском телу. После Газиместана итоком 1992. Милошевић је имао реалну могућност да реши овај претешки проблем у корист Србије. И данас за то постоји српска шанса, јер Вашингтон и Брисел, у суштини, немају реалне интересе и дугорочну стратегију и перспективу према Космету. Косметски проблем је “бременит катастрофом” иако се не изолује клица албанског тероризма, сумњам да ће се наћи трајно и добро ресење, због ког неће да пате и можда страдају будићи нарастаји и Срба, и Албанаца, а можда и Европљана. Српска позиција у преговорима није безнадежна. Истина Србија има скучен маневарски простор, али ако изградимо прецизан и јасан план шта се реално може урадити, а шта мора да се постигне, и да мора да покаже да има државотворну визију будућности, створиће себи шансу за успех у предстојећим преговорима. Не треба да заборавимо да је Србија у историји била суочена са многим тзв. “неизбежним поразима” и да је, ипак, успевала да сачува народ и државу.

Шта Србија нема

- Данас је Србија земља у еволуцији, која нема стабилне и јасно одређене границе, нема јаке, модерне и фунцкционалне институције, нема државотворну елиту, која би морала да националне интересе ставља изнад својих личних интереса. Србија данас нема моралне темеље и сумња у свој идентитету, не зна шта је и шта треба да буде. Зато наше најбоље снаге, морају под хитно да се активирају и укључе у решавање ових егзистенционалних питања.

Две пијанице Клинтон и Милошевић

- Наша несрећа је да су САД и Србију крајем прошлог века водили Бил Клинтон и Слободан Милошевић. Они су ми личили на две пијанице, које бахато и суновратно возе аутомобиле, са џангризавим, фрустрираним и злим женама поред себе, које им наређују како да возе. Због њих је настала тежак судар између америчког “кадилака” и српског “југа”

Коментари наших читалаца