"ДИЈАСПОРА је највеће економско добро Србије, јер из расејања у земљу сваке године стигне од три до пет милијарди долара. Само у 2004. Светска банка евидентирала је 4,1 милијарду долара пристиглих из дијаспоре, а тај новац је од великог значаја за социјални мир у Србији". Овако о Србима у расејању за "Новости" говори проф. др Војислав Вукчевић, министар за дијаспору у Влади Републике Србије.

Подсећа да су мањи народи развијали свест о својој величини и значају, о аутохтоности, а ми смо, расељавајући се, губили национални и духовни идентитет.

- Расејање никада није заборавило своју матицу. Оно је и данас "храни" и брани пред свима. Али, постојало је неповерење према онима који државу представљају, према власти.

У НЕКРЕТНИНЕ!

Да ли је држава изградила стратегију према дијаспори?

- Тек 1990. године основана је прва служба за расејање, али због злоупотреба финансијске "подршке" дијаспоре прекинута је веза са матичном државом. Треба повратити тада изгубљено поверење.

Који је најбољи начин за то?

- Да се посвети више пажње и разумевања потребама, захтевима и жељама Срба у расејању, а они су од већег интереса за матицу него за расејање. Добар пример су земљаци који желе да инвестирају. Сви смо сведоци да је било нажалост, неуспешних "проба" великих улагања искусних и паметних, али у исто време опрезних и уздржаних.

Да ли инвестирања спречава неки сегмент државне политике?

- Нико не спречава дијаспору да улаже, али није јој много ни омогућено. Не можемо прописати да Срби из расејања имају предност, али не треба им ни ускраћивати то право. Стиче се утисак да и даље имамо крајње неповерљиво расејање на једној страни и крајње равнодушну отаџбину на другој. Ја сам неким земљацима предлагао да купују право власништва над земљиштем и објектима, а да на директна улагања иду на основу своје пословне процене.

У чему министарство може да им помогне?

- Ми смо, нажалост, једино министарство које ни о чему не одлучује, већ само сакупља жеље и захтеве сународника и прослеђује их другим надлежним министарствима. Можемо да будемо само иницијатори идеја и законских предлога.

КАО ИТАЛИЈА

Преузимате ли искуства земаља из окружења које имају бројнију дијаспору?

- Неке наше предлоге базирали смо на прописима Грчке и Италије, које су пример добре организације и стратегије. Италија је законски сјајно решила права грађана да бирају и буду бирани. Та земља "пита" своју дијаспору кога жели на месту конзула, рецимо. Дијаспора је много вреднија и важнија него што то неко мисли и зна у овој земљи.

Како бисте дефинисали најчешћи политички став Србина из дијаспоре?

- Доста су патриотски и национално настројени, па зато понекад нису кадри да разликују стварно од могућег. То утиче на њихове изјаве и понашање: да ништа не чине или да то што чине - чине пренаглашено. Не треба их осуђивати, него разумети. Често себи стварају погрешну представу о стању, појавама и потребама, и ако не буде као што очекују, повлаче се у себе.

На које се организације Срба у расејању ослања ваше министарство?

- Постоји много српских удружења у иностранству, састављених од неколико десетина до неколико стотина чланова. Својим радом и бројношћу, програмима и организованошћу пажњу нам је привукао Конгрес српског уједињења из Вашингтона (канцеларија у Београду).

Чувате ли у "резерви" неки велики пројекат који би могао да ангажује људе из дијаспоре?

- Моја мисија од почетка је да се однос између расејања и отаџбине подигне на ниво националног интереса, а он није везан за слање новца преко рачуна или у ковертама. Он је много вреднији од тога. Пре свега то је однос који предвиђа да се млади враћају у Србију, да расту и стасају у њој, донесу јој материјална и духовна добра, али и однос у коме ће се Срби сачувати од нестајања у Србији и у расејању. Да се окренемо себи и онима којима припадамо, да волимо своје и поштујемо туђе.

МИНИСТАРСТВО ОПСТАЈЕ

До Срба из расејања стигла је вест да се ваше министарство укида?

- Ако је та одлука део политике државе будите сигурни да ће силно погрешити они који то ураде. Не верујем да ће се то догодити, а и ако се догоди, "налогодавци" те идеје не би требало више да буду ту где јесу.

ЛОВ НА ГЛАСОВЕ

Може ли остављање дијаспоре странкама да се протумачи као "лов на гласове"?

- Не знам каква су политичка опредељења дијаспоре, јер не знам колико људи формално припада којој странци. Верујем и хоћу да верујем да је њихова једина странка Србија, а политичко опредељење љубав према отаџбини.

Данијела КЉАЈИЋ

Коментари наших читалаца