Kongres srpskog ujedinjenja SAD i Zadužbina Studenica SAD u saradnji sa jednim brojem organizacija srpske dijaspore iz Evrope organizovali su juče u Beogradu okrugli sto i diskusiju povodom zakona o dijaspori, čiji je model uradilo Ministarstvo za dijasporu u Vladi Srbije. U raspravi su učestvovali predstavnici iz evropskog, američkog i australijskog srpskog rasejanja kao i sekretar Ministarstva LJiljana Milutinović. Zaključci sa ovog skupa biće dati kao preporuke predlagaču zakona i Vladi Srbije, a odnose se na statusna i druga pitanja od ključnog značaja za srpsku dijasporu.
Ovaj zakon, kako je zaključeno na okruglom stolu, treba da predvidi i rešenja da pri konzulatima SCG u rad budu uključeni stručni ljudi iz dijaspore kao savetnici konzula, koji bi bili birani na četiri godine kao i konzuli koji dolaze iz zemlje. Ovi savetnici konzula bavili bi se pre svega pitanjima dijaspore, ukazano je na jučerašnjem skupu.
Učesnici su takođe mišljenja da bi zakon trebalo da nosi naziv "Zakon o srpskoj dijaspori". Prema sugestijama koje su se čule na okruglom stolu, ovaj propis ne bi trebalo da ima elemente multietničnosti, etničke tolerancije i slično pošto je Republika Srbija jedina matična država za srpski narod. Učesnici diskusije smatraju da zakon ne bi trebalo da se odnosi ni na Srbe koji imaju državljanstvo Srbije jer je, kako je naglašeno, njihov status već regulisan pravnim poretkom Republike Srbije. Takođe, rečeno je na ovom skupu, pomenuti zakon ne može da se odnosi ni na državljane SCG jer je državljanstvo SCG izvedena kategorija iz republičkog državljanstva članica država.
Ukazano je takođe na neophodnost da u Skupštini Srbije i nekim specifičnim organima vlasti u Srbiji budu zastupljeni i istaknuti predstavnici dijaspore na način koji bi se naknadno utvrdio i dogovorio, stoji u zaključku sa jučerašnjeg skupa.
Na okruglom stolu bilo je  reči i o potrebi da se zakonski reguliše pitanje vojne obaveze za regrute iz dijaspore.
Mila Alečković iz Pariza ukazala je da svaka politička stranka u Srbiji treba na svoju listu za izbore da uvrsti i po tri kandidata iz dijaspore kako bi uopšte mogla da uđe u predstojeću izbornu trku iduće godine. Ona je, pozivajući se na italijanski model zakonodavstva, rekla da ovo pitanje  treba regulisati zakonom o dijaspori.
Lazar Bilandić iz Austrije ukazao je da bi dijasporu trebalo zakonski definisati Ustavom Republike Srbije.
Skup je pozdravio i ministar za dijasporu prof. dr Vojislav Vukčević.