СРПСКИ СУСРЕТИ У ЛАС ВЕГАСУ

Србији је потребно неколико хиљада морално јаких вођа, не само у политици, већ у свим областима друштва и институцијама – сматра Мајкл Ђорђевић

ЛАС ВЕГАС, новембра – Америка још није дефинисала свој коначни став о Космету, али је упркос томе српска страна претерано пасивна. За успешан исход преговора потребне су три основне ствари: угледна и добра пи-ар агенција за утицај на јавно мњење, ефектна фирма за лобирање у Вашингтону и дијаспора која мора да има присне везе са владом и другима у матици.

Расправа о томе шта је најбоље чинити да би се сачувао Космет, као и многе друге овде у царству бизниса и забаве, није судећи по овим речима оставила равнодушним ни Мирослава Мајкла Ђорђевића. Он је, према истраживањима отаџбинског јавног мњења, један од тројице најпознатијих Срба из расејања, угледни бизнисмен, оснивач и данас председник Управног одбора Конгреса српског уједињења, хуманиста који стоји иза Фондације „Студеница”, човек који је био један од актера из расејања октобарског преврата 2000. године, родољуб коме се у матици често приговара да преко дијаспоре жели да оствари своје нескривене политичке амбиције. Упркос таквим оценама, саговорник „Политике” упозорава да разни антисрпски и албански кругови због пропагандних и психолошких разлога сада настоје да прикажу како је Америка за независност Космета, иако је данас само извесно да је она за мирно решење, преко преговора и за стабилност на Балкану.

Космет нема цену

Кад се поведе реч о лобирању, онда се обично расправа заврти око недостатка новца, као главног разлога што је данас Србија једна од ретких држава која у центру светске политике нема свој лоби. Својевремено је у разговору за наш лист један од угледних вашингтонских лобиста и сувласник адвокатске фирме „Венебл” Џим Џатрас предочио рачуницу према којој би за солидан српски лоби било довољно око милион америчких долара годишње.

– Питање Космета за будућност и здравље српске државе и нације не може и не сме да се мери аршином новца. Нема новца који је већи од Космета. Држава и српски ратни богаташи могу и треба да уложе у своју будућност колико год је потребно. Има новца, нема воље и разумевања – категоричан је Ђорђевић.

У недостатку ефектног српског лобија делују Српски кокус у америчком Конгресу и Канцеларија Конгреса српског уједињења на 22. улици, делећи умногоме судбину непостојања организованог заступања српских интереса. Кокус је од четворице оснивача нарастао данас на друштво 29 конгресмена који су посебно заинтересовани за оно што се дешава са Србијом, али је чињеница и да на последњем сведочењу у Конгресу САД о Космету није био присутан ниједан од њих. С друге стране, комплетно је био присутан албански кокус.

– Српски конгресни кокус не може да функционише без лобиста и пи-ар фирми, а ове морају да буду ангажоване и плаћене из Београда. Такође, амерички Срби морају да буду мотивисани и колико-толико организовани за подршку кокусу. Истовремено, наша канцеларија у Вашингтону је сада постала центар за контакте са Конгресом и Министарством спољних послова. Она мора да има сталне контакте са матицом и да буде у фокусу информативне кампање и односа са кокусом у Конгресу – одговара на ове примедбе.

Подсетимо, преко Задужбине „Студеница” српски стручњаци у Америци су израдили једну важну студију о српском питању у априлу 2001. године. Она је идентификовала четири фундаментална проблема за српско-америчке односе. То су били – према уверавањима Ђорђевића, остају до овог момента – Космет, Босна, Црна Гора и Хашки трибунал. Закључак студије о Космету је био да се због много разлога покрајина подели у два ентитета у границама Србије. Предвиђено је да се такође успоставе механизам и процес за решавање питања својине, заштите српских светиња и културних објеката, као и експлоатација минералних блага. Студија је предвидела и могућност еволуције оваквог аранжмана са конкретним предлогом како би се он одвијао. Шта би данас предузео да је на позицији где се одлучује?

Дијаспора не тактизира

– Прво, уопште не бих започео преговоре док не бих имао те две најбоље фирме за лобирање и утицај на јавно мњење у Вашингтону и одговарајућу структуру у америчком Конгресу и српској дијаспори. Друго, преговарачки тим би морао да има првокласну аналитичку и оперативну помоћ са не више од пет до седам висококвалификованих особа које би анализирале све учињене потезе, позицију прекинуте игре и све могуће путеве у наставку. Треће, мора да постоји оперативни центар. Чланови би морали да имају потпун приступ врху власти и преговарачком тиму. Њихов задатак јесте да буду диригент и координатор операција. Четврто, изузетно је важно створити компактан информативни центар за Космет са десетак људи, који би били већином млађи, школовани у иностранству и који говоре важне стране језике, истиче наш саговорник.

Сусрете у Лас Вегасу искористио је да у разговорима са министрима српске владе Бубалом, Париводићем и Вукчевићем и председницом КЦ за Космет Сандом Рашковић-Ивић предочи ове своје предлоге. Истовремено, покренута је и широка расправа о потреби што већег ангажовања дијаспоре у економском оживљавању Србије.

У многим расправама на ту тему помиње се и потреба политичког организовања дијаспоре, како би се наметнула као равноправни партнер на политичкој сцени Србије.

– Постоји значајан резервоар добре воље у гласачком телу Србије према дијаспори. Дијаспора је изузетно важна – можда судбоносно важна – за будућност Србије. У овом моменту политичка странка дијаспоре допринела би новим деобама, свађама и појачаном неповерењу у матици. Србији не треба још једна странка. Њој је потребно неколико хиљада морално јаких вођа, не само у политици, већ у свим областима друштва и институцијама – закључује Мајкл Ђорђевић.

Радивоје Петровић

Коментари наших читалаца