Медаља за добротвора

Владе Дивац био је и остао кошаркашка легенда, а додела Српске медаље за заслуге скренула је пажњу на његов хуманитарни рад

(Од нашег специјалног извештача) ЛАС ВЕГАС, новембра – Пословично услужни таксиста на овдашњем аеродрому покушавао је на путу до хотела да покрене разговор, распитујући се из ког дела света стижемо. Чувши „Србија и Црна Гора”, па ближу одредницу „Балкан”, деловао је доста збуњено, а након покушаја са „Југославија” и кратке психолошке паузе одједном се наш први домаћин у коцкарској престоници света обрадовао: „Владе Дивац, Лејкерси!” – узвикнуо је, показујући изразом лица да имамо пријатеље и овде, само их још не знамо.

Није била потребнија боља најава за долазак српске и светске кошаркашке легенде на недавно овде одржану конвенцију Конгреса српског уједињења и Први сајам српске привреде, на које су га домаћини позвали да му, поводом 15 година постојања и рада, уруче најугледније признање ове српске етничке организације – Српску медаљу за заслуге.

„Дивац не само да је врхунски спортиста светског ранга, већ је изузетна личност по патриотизму, интегритету, хуманости, и ширини душе. Не само да је био велики човек на спортском терену, он је велики човек у свим околностима”, записано је између осталог у образложењу за доделу једне од оних медаља које – уз све уважавање тројки, асистенција, скокова и блокада – на прво место ставља његово човекољубље.

Вратити деци осмех

– Ово није признање само мени него и многим људима који су ми помогли да остваримо своје снове. Колико смо били у могућности, и временски и материјално, покушали смо да вратимо осмех на лица деце. Ако смо то успели макар и са једним дететом, успели смо у својој намери. При томе, значајно је да је српска дијаспора била увек уз мене на том путу – вели у разговору за „Политику” Владе Дивац, непосредно пошто је у банкет сали хотела „Империјал палас”, праћен искреним овацијама више од 400 присутних, махом Срба из читаве Америке и гостију из отаџбине, примио медаљу.

За светску и домаћу јавност увек је био смеран спортиста и добар играч, али је његова хуманост некако остајала у сенци неспорних кошаркашких вредности. Знало се да је овај рођени Пријепољац један од оснивача Групе 7 са још шесторицом наших кошаркашких репрезентативаца, поносили смо се што је баш он одабран за амбасадора добре воље почетком овог века у акцији УН „Спортом против дроге”, сачували успомену на то време преко огромног постера и видео-спота од 30 секунди, стизале су вести о његовој сарадњи са хуманитарном агенцијом Међународне организације православних цркава (ИОЧ), али су новинама и јавности били занимљивији или детаљи из његове кошаркашке биографије, или случај неуспешног инвестирања у аранђеловачки „Књаз Милош”. Мало је познато да је основао Фонд Дивац преко кога је ишло прикупљање новца за све његове добротворне намере. Упркос томе, наставио је да ради и залаже се „за један српски глас у свету”, као једини начин да наши људи из расејања помогну Србији у промени имиџа у свету.

– Дијаспора се у више наврата доказала да ради праве ствари. Поучени тиме, морамо себи да крчимо пут у смислу препознавања проблема, како нам се не би дешавало да озбиљно почињемо да радимо и размишљамо тек када се нешто већ догодило. Припремајмо се за најделикатније ситуације, молећи се Богу да се оне никада не десе, али будимо за њих спремни ако се ипак десе – истиче отац четворо деце, од којих је двоје из Босне и са Космета усвојено, човек који је током претходне деценије распада и ратова на тлу бивше Југославије предузео многобројне акције и само кроз сарадњу са ИОЧ-ем од 1997. године обезбедио пола милиона долара за хуманитарне циљеве у отаџбини.

Нема одустајања

Тим поводом лане је добио и годишње признање Међународне асоцијације православних цркава на свечаном добротворном банкету у цркви Светог Стефана у Алхамбри, у Калифорнији. „Своју репутацију једног од најбољих момака у НБА лиги и изузетног добротвора зарадио је, поред осталог, кроз дугорочну сарадњу са ИОЧ-ем доносећи охрабрење и наду деци у бившој Југославији”, речено је приликом доделе ове награде. У партнерству са дечјим фондом Групе 7, коју предводи Дивац, ИОЧ је својевремено обезбедио 3.350 одевних комплета за децу смештену у избегличким камповима у Србији и Црној Гори, поделио школски прибор и зимске ципеле, а истовремено обезбедио и намирнице за више од три хиљаде избегличких породица.

Заслугом Дивца, у партнерству са ИОЧ-ем, створени су услови за повезивање деце и студената из СЦГ и БиХ кроз програм инициран као „Повезана деца”. Тим поводом основано је 17 компјутерских центара, махом у руралним срединама, девет у Србији и осам у БиХ, са компјутерским кабинетима и уз подршку 160 наставника и око 800 студената. Од 2001. до 2003. године Дивац је подржао и акцију ИОЧ-а „Здрави зуби, блистав осмех”, којом је обухваћено 24.000 деце из основних школа у осам највећих српских градова. Данас се тај пројекат наставља кроз активности Министарства за здравље Републике Србије.

– Морамо да се изборимо за бољи имиџ наше земље у свету, да би наши људи и њихови партнери из света више у њу инвестирали – окреће се Дивац данас новим интересовањима у свом животу, вољан да помогне отаџбини и у том послу.

Подсећамо да је постао нека врста негативног примера кад је реч о ангажовању капитала из дијаспоре, али он и у овом случају има логику победника:

– Ако сам жртва да се у Србији нешто промени, онда не жалим много због „Књаза”. Мој пример је допринео да се држава избори са неким ружним појавама, и ако је то тачно, онда сам пресрећан, а не разочаран – вели, напомињући да нема намеру да одустане од даљег пословног ангажовања у отаџбини, јер „то је моја земља и немам намеру да због једног лошег искуства ишта мењам у борби против корупције, будући да сам се целог живота борио за праве ствари”.

Радивоје Петровић

Коментари наших читалаца