Зашто се уврежило мишљење да нам је батина дража: Међународни суд правде у Хагу (Фото АФП)

После изјаве британског амбасадора Стивена Вордсворта да би иницијатива Београда да од Међународног суда правде у Хагу тражи тумачење легалности признавања једнострано проглашене независности Косова и Метохије представљало „директно изазивање ЕУ”, намеће се једноставно питање – докле ће ићи притисци на Србију.

Иако се влада, најавивши да ће на Генералној скупштини УН тражити оцену легалности тог чина, одлучила за најмање конфронтирајући правни начин (један од раздора у Коштуничиној влади изазвали су различити ставови о томе да ли треба поднети тужбе пред Међународним судом правде у Хагу против држава које су признале Косово), показало се да најава председавајућег Савета министара ЕУ Бернара Кушнера пре две недеље није била личне природе. Сличним тоном као и амбасадор Вордсворт, Кушнер је поручио „српским пријатељима да је мало чудно да они желе да нас учине незаконитим, и то нас, који желимо да они дођу код нас”.

На захтеве европских званичника изречене у виду препорука и жеља, председник Србије Борис Тадић одговорио је да „Србија никада неће пристати на уцене у вези са Косовом и Метохијом зарад чланства у Европској унији”. Врхунски национални интерес је чланство у ЕУ, и од тога никада нећемо одустати, али то не значи да ће влада пристати на било какве уцене када је реч о чланству у ЕУ”, нагласио је Тадић у недељу на конференцији за медије у Председништву Србије.

Председник Србије је објаснио да ће у наредном периоду два основна елемента државне стратегије по питању Косова и Метохије бити: инсистирање да Еулекс на Косово и Метохију дође у складу са међународним правом и на основу одлуке Савета безбедности УН, и да на Генералној скупштини УН Србија свом снагом тражи саветодавно мишљење Међународног суда правде у вези са самопроглашењем независности Косова и признавањем државности које је уследило касније.
У Министарству спољних послова Србије „Политици” је речено да верују да иницијатива Београда „може да буде неугодна и да изазива велики отпор земаља, нарочито великих, које су признале независност, али да се неће одустати од те намере”. „У дипломатији ми се боримо да стекнемо подршку на Генералној скупштини УН да наш захтев прође, а они имају легитимно право да се боре како би осујетили ту подршку”, каже дипломата који није желео да га именујемо.

Током службеног боравка шефа дипломатије Вука Јеремића у Египту, у Министарству спољних послова објаснили су да захтев Србије није усмерен само на земље ЕУ, већ се тиче опште легалности признања независности од стране привремених институција косовских власти. „Биће чланица ЕУ које ће бити изразито против, али је велико питање да ли ће доћи до јединственог става у оквиру ЕУ”, каже овај дипломата и додаје да званичници ЕУ своје захтеве формално не могу да преточе у политику условљавања и покушавају да кажу да је то за њих конфронтирајући чин, „али оног тренутка када наш захтев буде упућен, то више није питање само Србије”.

„Иницијатива пред судом нама изгледа као директно изазивање. Тај процес ће привући доста пажње јавности и тешко ће нам бити да сарађујемо на интеграцији у ЕУ, а да се конфронтирамо у исто време. Судски процес би нас превише фокусирао на наше разлике, за које треба да нађемо начин да их држимо на једној страни, док на другој сарађујемо. Зато мислимо да је то грешка”, рекао је Вордсворт у интервјуу у суботњим „Вечерњим новостима”.

Божидар Ђелић; Стивен Вордсворт

Како у Србији чак ни радикали више не спомињу оружану борбу за Косово и Метохију, него политичку и дипломатску, а несумњиво је показана спремност за сарадњу испоручивањем хашког оптуженика Радована Караџића и враћањем 11 амбасадора у земље ЕУ из којих су повучени пошто су њихове државе признале независност Косова, Србија је појачала дипломатску офанзиву за обезбеђивање подршке у Генералној скупштини УН. И по свему судећи, нема намеру да одустане од захтева за проценом легалности признања од Међународног суда правде у Хагу.
У ауторском тексту у јучерашњем „Фајненшел тајмсу”, вицепремијер Божидар Ђелић је упозорио ЕУ да бисмо могли бити на почетку „јединственог периода политичке стабилности на западном Балкану, са проевропским владама које предводе Србију и друге земље региона. „Европска унија може или да искористи ову шансу и оснажи демократију и неповратно интегрише читав регион у европски систем, или да пропусти ову прилику бавећи се само унутрашњим питањима”.Он је у лондонском листу навео да Србија од међународне заједнице очекује да поштује међународно право, укључујући питање Еулекса и Косова. Ђелић је навео да је Београд почео дијалог са Унмиком како би редефинисали међународно присуство на Косову на легалној бази, у оквиру УН. У том контексту, потпредседник владе је навео да ће и дебата на Генералној скупштини УН представљати „прве кораке на том путу”.

Политички аналитичар Милан Николић упозорава да Европа опет показује да је мрзи да учи, да се бави Србијом на прави начин и да се радије опет враћа на реаговање по инерцији. „То ће негде да пукне и они ће у неформалним разговорима, као и пуно пута до сада, опет говорити да су претерали и да није требало тако”, каже Николић.

На питање колико би нас одолевање овом најновијем притиску коштало на путу евроинтеграција, Николић тврди – не много. „У сваком случају не више него што смо већ сада из других разлога удаљени. То су све покушаји да се замахне шаком, као да ће нас ударити а можда и неће, а ви гледајте да ли ћете да жмирнете. То су игре које функционишу на исти начин у дипломатији као и међу мангупима на улици”, тврди Николић.

Иако је, према изборној вољи грађана, Србија подељена, притисци који готово свакодневно стижу из Вашингтона и Брисела ту разлику све више смањују.

Политички аналитичар Обрад Кесић сматра да не треба одустајати од подношења тужби против држава које су признале независност, пошто би то Србији омогућило да ојача своју позицију у преговорима са тим земљама. „Тужба може да буде и политичко средство и да се искористи и око убрзавања улазака Србије у ЕУ, али и српских интереса поводом Косова и Метохије”, каже Кесић.
Обојица саговорника „Политике” јединственог су мишљења да иза увијених препорука и жеља бриселске администрације стоји страх од става суда у Хагу. „Они знају да су, помогавши Косову да постане независно, изашли изван правних оквира какви су до тада постојали у свету. Знају да је основни циљ међународног поретка сувереност држава, знају да су направили преседан и плаше се мишљења суда”, тврди Николић.

Исплативост агресивнијег дипломатског наступа Србије, како је то било предвиђено Акционим планом о Косову и Метохији (који је укључивао и тужбе против држава које су признале независност), Кесић поткрепљује тврдњом да би тужба против Холандије „која сада држи лекције Србији о поштовању међународног права, а све због гриже савести око Сребренице, показала да њихов моралистички став не стоји и да су и они прекршили међународно право признавши независност Косова”.

Биљана Митриновић
———————————————————-

Николић: Игноранција и ароганција

Политика према Србији се већ одвија по инерцији према ставу да Србија боље реагује на батину него на шаргарепу. Нама, нажалост, долазе не баш прворазредне дипломате које још и не заврше свој домаћи задатак – да нас мало проуче пре него што дођу овамо. Долазе са игноранцијом и ароганцијом и последица су неадекватне изјаве у неадекватним моментима. Пример за то је био бивши амбасадор Немачке Андреас Цобел, могуће да ће и британски амбасадор бити сличног типа. Надам се да он има још времена да нешто научи.