Војислав Коштуница и Божидар Ђелић док влада није била техничка (Фото Танјуг)

Предизборна тишина сигурно неће проћи у тишини – за данас заказана седница Владе Србије „обећава” доста буке око Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији. Намери Демократске странке да на ову седницу уврсти и изјашњавање о ССП-у, према најавама, оштро ће се супротставити део владе из коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије.

И једни и други истински желе да данас усвоје енергетски споразум са Русијом. Министри из ДС и Г17 плус лако ће прегласавањем издејствовати да и ССП доспе на дневни ред владе, али не могу бити сигурни да ће се влада о њему изјаснити уколико то не буде прва тачка дневног реда. Једино у том случају Војислав Коштуница неће прекинути седницу да би спречио изгласавање подршке ССП-у. Борис Тадић је такву тактику демократа јуче наговестио изјавом да Коштуница допуну дневног реда може да спречи само тако што ће седницу Владе Србије прекинути на самом почетку, што би, истакао је Тадић, било „бесмислено“.

Премијер и лидер ДСС-а, међутим, најавио је да се министри из „народњачке” коалиције неће изјашњавати о ССП-у, чак и ако он буде стављен на дневни ред, пошто би то за њих значило „потпис на независност Косова”. Из тога што је рекао да министри из ДСС-а и НС-а неће уопште гласати о томе, дало се закључити да постоји могућност да прекине седницу или да је министри „народњаци” једноставно напусте. У тој варијанти би можда могли и да се врате да би потом усвојили енергетски споразум. Такав развој ситуације је, међутим, према незваничним информацијама из саме Владе, мало вероватан, јер би био тумачен као врхунска неозбиљност.

Мада се и до сада дешавало да поједини министри у знак протеста напусте седницу владе, то није сметало њеном даљем раду. Неки спекулишу да би сада можда могло да се догоди да седницу из протеста напусти и премијер, који по Пословнику заказује и води седнице владе, а такву ситуацију не познаје ниједан важећи пропис. Пословник о раду владе предвиђа да вицепремијер може да мења премијера док је одсутан или спречен да обавља своје дужности, али се, то према неписаном правилу, односи на ситуације када је болестан или службено одсутан.

Као разлог за евентуално прекидање данашње седнице Коштуница може да искористи то што, како каже, Влади Србије јуче нису достављени оригинали споразума које је Божидар Ђелић 29. априла потписао у Луксембургу.

Коштуница је у саопштењу навео да „није јасно због чега не можемо да видимо потписане споразуме и није јасно како је могуће да се од министара и јавности крију ови споразуми”.

„Овакав случај још није забележен у раду Владе Србије и сигурно није забележен у раду било које европске државе”, указао је Коштуница и додао да ће се, у сваком случају, пре или касније, сазнати „прави разлог зашто се скривају оригинали потписаних споразума”.

Пре Коштуничиног саопштења агенција Танјуг јуче је пренела информацију из Генералног секретаријата владе да је Министарство спољних послова доставило Влади Србије ССП и пратећи Прелазни споразум за данашњу седницу Владе Србије, али ниједан од та два документа није потписан.

Према незваничним информацијама нашег листа, надлежним владиним телима јуче је прелазни споразум достављен само у електронском облику, али не и у оригиналу са потписима Ђелића и Олија Рена. Коштуничини људи сматрају да то отвара сумњу у аутентичност докумената, и да је противно свим прописима о раду владе.

Касно поподне, међутим, из кабинета министра спољних послова саопштено је да ће потписани ССП ипак бити достављен влади до почетка седнице, уз напомену да ће тако бити отклоњене све техничке препреке за усвајање тог документа.

– У влади су направили питање око техничке редактуре самог предлога, иако до сада никада није инсистирано на таквим стварима и упркос томе што је општепознато да је Споразум потписан, као што су преко телевизије видели милиони грађана Србије. Али, пошто су инсистирали на томе, то ће бити испуњено – речено је Танјугу у кабинету шефа српске дипломатије.

У кабинету истичу да многи други предлози, који су до сада усвајани на седницама владе, нису имали све „технички неопходне ствари”, па су опет усвајани у интересу државе. „Рецимо, ни енергетски споразум са Руском Федерацијом није испуњен на начин како је то прописано неким формалним техничким узусима, па опет ником није пало на памет да због тога поставља питање усвајања тог документа на седници владе, као што неће постављати ни на сутрашњој седници”, навели су у кабинету Вука Јеремића.

„Сигурно је да ће на седници владе бити Споразум који је потписан и да било какво кочење усвајања ССП-а нема никакве везе с пуним опредељењем владе да усвоји такозвани енергетски споразум са Руском Федерацијом”, наводе у кабинету министра спољних послова.

Према тексту непотписаног Прелазног споразума, у који је јуче „Политика” имала увид, он ступа на снагу 2. јула, а према члану 54. може бити аутоматски суспендован ако не буду испуњени услови (о сарадњи са Хагом).

Директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић подсетио је јуче да је Влада Србије на седници 6. децембра 2007. године једногласно прихватила текст ССП-а, као и текст Прелазног споразума. На истој седници, додао је Михајловић, влада је такође једногласно овластила Ђелића да потпише оба документа.

И Ђелић и председник Србије и лидер ДС-а Борис Тадић јуче су одбацили оптужбе ДСС-а да скривају садржину Привременог споразума, назвавши их „лажима”.

Тадић је новинарима у просторијама ДС-а рекао да су тврдње ДСС-а „организовано и отворено лагање”.

Ђелић је јуче нагласио да је Привремени споразум „сажетак елемената трговинског дела ССП-а” и додао да су и у њему „садржане и одредбе Резолуције 1244 Савета безбедности”.

———————————————————–

Одбор за спровођење прелазног акта

Прелазни споразум има 41 страну и састоји се од 59 чланова, анекса и протокола, односно четири наслова о општим начелима, слободном протоку робе, што обухвата индустријске и пољопривредне производе и рибарство, са другим одредбама о трговини и трговинским питањима и институционалним, општим и завршним одредбама. Како је наведено, у одсуству раније основаних уговорних структура, Прелазним споразумом се оснива одбор за његово спровођење. Он ће се састајати на одговарајућем нивоу у редовним временским размацима и када то околности захтевају и разматраће сва важна питања која проистичу из Споразума и сва друга билатерална или међународна питања од заједничког интереса. Одбор за спровођење Прелазног споразума ће бити формиран од чланова Савета Европске уније и чланова Европске комисије, с једне, и чланова Владе Србије с друге стране. Споразум предвиђа да ЕУ и Србија, у периоду од највише шест година, почевши од ступања на снагу Споразума, постепено успоставе билатералну зону слободне трговине.

———————————————————–

Шта пише у  Пословнику о раду Владе

Теоретски, Коштуница има могућност да избегне изјашњавање о ССП-у отказивањем већ заказане „седеће” седнице и сазивањем „телефонске” седнице, са само једном тачком дневног реда – енергетски споразум са Русијом. Пошто се такве седнице обично заказују када нешто хитно треба да се реши, оне не предвиђају могућност измене и допуне дневног реда.

Према његовим речима, Коштуница ће спречити изјашњавање о ССП-у чак иако ће то значити и поновно одлагање изјашњавања о енергетском споразуму, јер, како тврди, ниједна тачка дневног реда не може да буде усвојена ако не буде окончана седница владе.

– Рећи ће (Коштуница) да су чланови ДС-а хтели поново да оборе енергетски споразум, јер Пословник налаже да уколико влада не заврши посао, дакле, седница буде обустављена, ниједна тачка не може бити усвојена – рекао је Ђелић.

С обзиром на то да у Пословнику о раду владе нисмо нашли члан који експлицитно то потврђује, а ни у Ђелићевом кабинету нису могли да нам кажу на који се члан Пословника позивају, покушали смо да добијемо и тумачење из Генералног секретаријата владе, али без успеха.

Правник из владе, који је добро упознат са овом тематиком, међутим, незванично каже да Ђелићево тумачење није правничко. Такво тумачење би значило, рецимо, могућност и следеће ситуације: влада једногласно изгласа неку одлуку, па се онда догоди да се из неког разлога већина чланова владе после 10 минута предомисли и напусти седницу да би тиме оборили све што претходно донесу. То је немогуће, каже наш саговорник.

Према његовим речима, то да ли ће седница владе бити завршена, нема никакав значај за оне одлуке које су донете до прекида, због тога што правно дејство одлуке наступа у тренутку када она буде изгласана, а не у тренутку када седница буде завршена. А када ће ступити на снагу – то је питање објављивања у „Службеном гласнику” и више је техничко питање. При томе, како каже, нема правне препреке да се одлуке које су донете пре прекида седнице одмах објаве у „Службеном гласнику”. То су независни акти, нису везани један за други или за оно за оно због чега је седница прекинута.

Што се тиче самог наставка седнице, Пословник о томе нема одредбу, али није немогуће да председник једноставно закључи седницу и да је не настави. Просто то Пословник није даље разрађивао. Зато, све оно што даље наступа јесте политика, а не право, истиче овај правник.

———————————————————–

Два ралога за прекид седнице

Како је Танјугу речено у Министарству спољних послова, „занимљиво је да у самом Закону о влади и у Пословнику нема никаквих одредби које би онемогућиле, на било који начин, усвајање Предлога о ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању”. „Значи, у питању је једно непотребно, бирократско кочење, техничко кочење усвајања једног документа, које би аналогно могло бити примењено и на неке друге споразуме, иако ником при здравој памети то не пада на памет. Нити би неко на томе инсистирао”, речено је Танјугу. Према члану 57. Пословника о раду Владе, међутим, премијер „може да прекине седницу, док се не усагласе ставови о неком питању или док се не обезбеди већина чланова владе потребна за одлучивање”.

Биљана Баковић - Марко Р. Петровић

———————————————————–

Могуће „техничке” исправке превода потписаног документа

Брисел - Привремени споразум Србије и ЕУ биће објављен у Службеном гласнику ЕУ „у наредних пар месеци”, а у коначном преводу тог документа могуће су „техничке” исправке у односу на верзију потписану 29. априла у Луксембургу, речено је данас Танјугу у Дирекцији за проширење при Европској комисији у Бриселу. „Одређене техничке исправке у преводу су могуће у односу на потписани текст”, објаснили су у Дирекцији Европске комисије, без прецизирања шта то значи.

За сам превод Привременог споразума на српски језик одговорна је српска страна, али ту верзију проверавају правни и лингвистички експерти Европске комисије и враћају је на дораду.

Коначна верзија документа на енглеском језику биће објављена у Службеном гласнику ЕУ „у наредних пар месеци”, навели су у Дирекцији.

Привремени споразум је иначе краћи документ од ССП и служи за примену трговинских делова споразума пре окончања процеса његове ратификације, која унутар ЕУ, начелно, може да потраје до две године, кажу у Комисији.

Танјуг